Svi se ovih dana raspisali o tonus lebcu pa hajde i ja. Briga me za Rusku akademiju nauka. Pa ko je u to verovao, treba odmah da počne da piše pismo Deda Mrazu, inače neće dobiti paketić.

Ali da budemo pošteni i surovo iskreni. To teško može da se nazove hlebom. Hleb, kako svi znamo pravi se od brašna. Ovo je jednako hleb koliko je i proja hleb ili kačamak ili onaj suvi dvopek iz vojničkog suvog dnevnog obroka.

Da je ukusan – jeste.

Ali ima mana. Ako ne volite da grickate ništa osim jagnjetine i da vam se među zube zaglavljuje bilo šta osim hrskave kožice, semenke koje ćete grickati baš i nisu neki doživljaj. Ja srećom volim semenke u svemu. Kao da sam bio kanarinac u prošlom životu.

Uz pasulj ovaj hleb nije nikakav. Džaba njemu što je zdrav – i pasulj je zdrav ali uz pasulj ti treba 5 puta više hleba nego pasulja ili se nećeš ko čovek najesti. I to ako si pravi pasuljofil, nikakav integralni, već omraženi beli lebac – bajat ako ćeš ga udrobiti u pasulj a vruć kao i pasulj ako ćeš ga jesti uz pasulj. Tonus je ovde neupotrebljiv. Kvari ukus pasulja a i ne upija čorbicu.

Za mazanje meda, džema, maslaca, bilo čega nije. Totalno je bljak. Od tog se baš nećeš najesti a i mrvi se.

Ponajmanje je za pravljenje prženica ili kako Vojvođani kažu – „moča“.

Takođe, apsolutno je neprikladan za umakanje u moču od pečenja. Totalni promašaj.

Ono šta mu je dobro je što sigurno se od njega nećeš ugojiti. Potrošićeš love koliko za dve vekne pristojnog hleba a uzećeš 300 grama tvrdog „hleba“ punog zrnevlja. Od toga se ugojiti nećeš. A nije čak ni vruć pa ti ne raspali čulo miria i ukusa i ne izazove poplavu hormona i ne mami da ga smažeš odjednom.

Ali jednu stvar mu moram priznati. I takav kakav je, neverovatno je ukusan. Toliko da mi se posle njega par dana nije jeo običan hleb.

Molim? Sastojci? Deklaracija? Ma hajte molim vas. Čitate li vi deklaraciju na čokoladi? Tražite li deklaraciju uz picu? Ili uz kilo pečenja?

Prava potrošača? Khm, khm.. Kad ta udruženja za prava potrošača bilo šta urade osim što se predsednici ogrebu za koji parfem, košulju, donaciju ili šta god drugo, onda da pričamo o pravima potrošača. Ne zamjavajte se da išta rade osim držanja konferencija za štampu izdavanja saopštenja i sticanja lične popularnosti. Šta su do sada uradili da zaista zaštite potrošače?

Caveat Emptor – neka kupac bude oprezan, rekoše stari Latini a nisu imali udruženja za zaštitu potrošača. I trajali su 1.500 godina.

Tonus hleb tj firma koja ga proizvodi se malo poigrala vašom naivnošću, pokazala vam još jednom da ste ovce a jeste jer da niste ne bi ove idiote glasali već 25 godina, i sad vam smeta što ste shvatili da ste ovce? Budite im zahvalni. Zgrešili jesu, da je do mene razvalio bi ih milionskom kaznom ali ne samo njih već sve ove lažovčine – velike kompanije koje vam nude laži na etiketama, a vi ih kupujete, kupujete sir koji nije sir, sirni namaz koji ima jedva sira, jogurt pun skroba, voćni sok gde skoro i nema voća, kobasice pune svega samo ne mesa, vode pune vitamina, izvorske vode natočene na slavini  itd, i pozatvarao pola agencija a pola PR-ovaca i marketara nabio na robiju zbog obmanjivanja javnosti. Ali nisam vlast.

A hleb, kao hleb, je, bar za mene – odličan. Ovo će ih koštati ali preživeće.

Srpska verzija / Serbian version

Πριν τρεις μέρες ξεκίνησε μια ασυνήθιστη εκστρατεία στην πλατφόρμα Crowd Funding: η συλλογή 1.600.000.000 ευρώ για τη σωτηρία της Ελλάδας.

Σε λιγότερο από τρεις ημέρες συγκεντρώθηκαν περισσότερα από 1.000.000 ευρώ!

Παρά το γεγονός ότι αυτό το εκατομμύριο είναι πολύ λίγο, και ότι ακόμη και 1.6 δις δεν σημαίνουν σωτηρία για την Ελλάδα, τα μέχρι στιγμής 65.000 άτομα έχουν στείλει ένα μήνυμα: ότι υπάρχει ένας μεγάλος αριθμός ανθρώπων που συμπάσχουν με τα προβλήματα των άλλων λαών, και οι οποίοι, σε αντίθεση με την επίσημη πολιτική της χώρας τους, είναι έτοιμοι να βοηθήσουν και οικονομικά άλλες χώρες. Θα είναι ενδιαφέρον να παρακολουθήσει τι θα συμβεί μέσα στις επόμενες 5 ημέρες ενώ αυτή η εκστρατεία θα είναι ακόμη σε εξέλιξη και πόσοι άνθρωποι θα την υποστηρίξουν. Aυτή τη στιγμή αντιστοιχεί σε ένα άτομο στα 100.000 στον πλανήτη.

Και εάν λάβουμε υπόψη πόσοι από αυτούς έχουν πρόσβαση στο Διαδίκτυο, τότε πιθανόν η αναλογία να είναι 2 φορές πιο μεγάλη. Παρ’όλο το νούμερο αυτό αναλογεί σε λίγους, δεν πρέπει να αγνοούμε την πολιτική σημασία μιας τέτοιας εκστρατείας. Ο αντίκτυπος θα εξαρτηθεί από πόσοι άνθρωποι θα κινητοποιηθούν. Εάν αυτός ο αριθμός είναι πολύ υψηλότερος, αναμφίβολα θα επηρεάσει τους ψηφοφόρους, ώστε πολλά από τα μέλη του Ευρωπαϊκού Κοινοβουλίου να συμπεριλάβουν στους υπολογισμούς τους τα θέματα που ενδιαφέρουν το εκλογικό σώμα.

Όταν ξεκίνησα να γράφω αυτό το post, πριν από περίπου είκοσι λεπτά είχαν συλλεγεί € 1.126.466, τώρα είναι ήδη 1.162.439. Και το ποσό αυτό αυξάνεται. Αλλά ας μην ξεγελιέστε από το ποσό. Το ποσό από μόνο του δεν είναι το θέμα αυτής της εκστρατείας.

Greek Version / Ελληνική έκδοση

Pre tri dana započeta je neobična CrowFunding kampanja na Indiegogo platformi: prikupljanje 1.6 milijardi EUR za spas Grčke (https://www.indiegogo.com/greek-bailout-fund.html).

Za nepuna tri dana sakupljeno je preko 1 milion EUR!

Iako je taj milion premalo, pa čak i 1.6 milijardi ne znače spas za Grčku, tih do sada 65.000 ljudi šalje jednu poruku: da postoji veliki broj ljudi koji saosećaju s problemima drugih naroda, i koji su, suprotno zvaničnoj politici svojih država, spremni i finansijski da pomognu te druge narode. Biće interesantno pratiti šta će se dešavati tokom narednih 5 dana koliko još traje ova kampanja i koliko ljudi će je podržati. Za sada to je svaki 100.000-ti čovek na planeti. A ako uzmemo u obzir koliko njih ima pristup Internetu to je verovatno 2 puta učestalije. Iako je to malo ljudi, ne treba zanemariti politički efekat ovakve kampanje. Njen politički efekat zavisiće od toga koliko ljudi će mobilisati. Ako taj broj bude mnogo veći, nesumnjivo će raspoloženje svojih birača mnogi od EU parlamentaraca uzeti u svojim kalkulacijama i računati na zadovoljavanje interesa te populacije. A čak i ako ne bude veliki verujem da već mnogi uviđaju kapacitet online aktivizma koji nije potpisivanje online peticija ili lajkovanje određenih tema i protestnih slika, što bez obzira na svoju nesposobnost da direktno utiče na događaje, više niko normalan ne smatra bezazlenim i nevažnim. Upravo zato akcija gde su ljudi spremni da učine više od lajka, da se odreknu neke količine novca zarad boljitka drugih ljudi, ne može proći bez posledica.

Svakako ova originalna akcija iznedriće i neke slične. Sakupiti 1.6 milijardi za pomoć jednoj državi je enormno visoko postavljen cilj, toliko visoko, da se ne može isključiti da je ovo mudar marketinški potez same Indiegogo platforme. Činjenica da je već sutradan kampanja dospela na naslovnicu Bloomberg Business portala (http://www.bloomberg.com/news/articles/2015-06-30/this-indiegogo-campaign-is-trying-to-bailout-greece), CNBC (http://www.cnbc.com/id/102798292), Gizmodo (http://gizmodo.com/googles-top-hit-for-greek-bailout-is-an-indiegogo-campa-1715183567), ABC News (http://www.abc.net.au/news/2015-07-01/british-shoe-seller-tries-crowdfunding-greek-bailout/6585454) pa čak i New York Times (http://www.nytimes.com/2015/07/01/world/europe/a-crowdfunding-campaign-tries-to-save-greece.html?_r=0), daju ovoj kampanji karakteristike globalnog hita.

A ako nije marketinški trik, ako je ovo zaista potez jednog britanskog prodavca cipela koji saoseća s grčkim narodom, zamislite kakve sve kampanje možemo očekivati u budućnosti, a koje će itekako moći da imaju efekta u mnogo manjim i siromašnijim državama s represivnim režimima? Par miliona u takvim državama može mnogo učiniti za slobodu štampe, pa i formiranje pokreta i partija. Setite se samo koje sve poteze su vlasti spremne vući da sputaju slobodu izražavanja: oduzimanje novina, zatvaranje štamparija, zabranjivanje medija, i setite se da je sa samo nekoliko miliona USD pokrenut proces formiranja slobodnih, opozicionih medija, devedesetih, u Srbiji. Ova kampanja, pametnim političarima može pokazati da su granice „meke“ i da ne mogu sve kontrolisati. Ona takođe može pokazati da solidarnost ljudi može biti suprostavljena zvaničnoj politici država gde ti ljudi žive, što svakako nijedan normalan političar ne sme zanemariti. U tom smislu ova kampanja otvara svojom lucidnošću novo, uzbudljivo poglavlje internet ere. Ako je arapsko proleće čak i navodno bilo indukovano putem socijalnih mreža a ustvari organizovano iz nekih tajnih službi, u šta ne treba sumnjati, i time uzdrmano i srušeno nekoliko vlada, zamislite šta se sve može pokrenuti sada, kada je jasno da su ljudi spremni ne samo izaći na ulicu već dati i svoj novac za pomoć drugima (a novca se većina ljudi najteže odriče) – što se do sada nije dešavalo ovako s otvorenom i direktnom političkom porukom.

Kada sam počeo pisati ovaj post,  pre dvadesetak minuta bilo je prikupljeno 1.126.466 EUR, sada već 1.162.439. I iznos raste. Ali neka vas iznos ne zavara. Sam iznos je u celoj ovoj kampanji apsolutno nebitan.

Reći ću vam nešto strašno: neće se desiti promena. Ne ona kakvu želite, brza, osvežavajuća, koja će vas podići i za vašeg života vam dati smisao življenja tu gde ste.

Zašto se ta promena neće desiti?

Zato što su krali i demokrate jednako kao socijalisti i kradu jednako i naprednajci kao i ovi pre njih.
Zato što „sjaši kurta da uzjaše murta“ magarcu koga jašu osim u kratkoj stanci između dva jahanja kad ima nadu da će se nešto promeniti ništa ne donosi osim te male, kratkotrajne nade.

Zato što su lopovi ipak jedni drugima bolji prijatelji nego vama.

Zato što, one koji kradu kad su na vlasti, ako zamene drugi koji kradu, vi ništa od toga nemate.

Zato što vi želite da dođu neki drugi, pošteni, koji će brinuti o narodu a ne samo o sebi. Nije da takvi ne postoje. Postoje. I vi želite da za njih glasate. A to je kvaka 22. Da bi za  njih mogli glasati, ovi ih moraju pustiti da dođu u poziciju da se za njih može glasati. A ako im to dopuste sami su sebi stavili lisice na ruke. Pa nisu ludi.

Takvi, drugačiji ne mogu doći na vlast demokratskim izborima. Takve korenite promene se dešavaju samo mimo izbora. Da, otimanjem vlasti, a to vam se, jelda, gadi. Isuviše ste moderni i humani i miroljubivi da bi želeli da iko pati. Želite „ferku“ s uličnom barabom.  Nema „ferke“ s uličnom barabom.

Šta imamo danas? Intelektualce koji kao evetefendije klimaju glavom na ono šta govore jedni ili drugi. Vojsku koja moli političare da im obezbede da lete, da se obučavaju, da imaju čime da brane zemlju ako zatreba. Mole. Ej, ljudi s oružjem mole one koje zabole za njih da im omoguće da rade svoj posao. Neki bi se i pobunili, ali se plaše kolege, prijatelja, brata, Velikog brata, svoje senke. Ili se jednostavno boje osvete.

Nema kritične mase za brzu promenu, zato je ne očekujte. Ne računajte na čast onih koji treba da imaju čast. Ili su je prodali ili su je progutali. Jednostavno, tako je. Lakše je da neko drugi uradi šta treba.

Znate onu priču o 4 brata: zvali su se „Niko“, „Svako“, „Neko“ i „Bilo ko“. I beše neki posao koji je morao da se završi. Bilo ko je mogao da završi taj posao, ali ga  Niko nije završio, jer Svako čekao da Neko to uradi.

E…