Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: December 2006

2007

Nova Godina… nekad sam se radovao dočeku, a sada je to postao tako običan dan. Valjda i ja poput onog australijskog plemena koje ne slavi rođendane, jer to je događaj za koji niko lično nije zaslužan, već slave kad neko nesto postigne, nauči, dobije, uradi, tako je i Nova Godina za mene postala samo jedan dan u nizu trenutaka koji cine život.

Ako već mogu da biram kako da živim – biram da živim za svaki dan a ne za jedan u godini.

Vraćaju se neke slike. Praznična euforija, prodaja čestitaka, novogodišnje žurke, ljubavi, prazne i velike želje u čestitkama kad vas svi tog dana vole, jer, “tako treba”, velika iščekivanja, i odsustvo nagrade, koju zivot, sram ga bilo, ne daje za čekanje da se nesto desi. Jedini koji je nekoliko godina držao obecanja bio je Deda Mraz. Dok nisam provalio pokojnog dedu da je on Deda Mraz. A baš se mogao i obrijati te večeri, da mi potraje još koju godinu, a ne da ga onako majušan i naivan prepoznam po bradi od par dana. On me naučio pecanju. Deda, a ne Deda Mraz. Kad je otišao sa ovog sveta, nije mi više do pecanja bilo. Ostale su ulice do reke i ta reka sećanja. Sećanja uvek ostaju. Sećanja na dobre trenutke, na dobre ljude, žene, smeh. Smeha se najradije sećam i dan danas, i nema lepšeg poklona za mene do iskrenog osmeha, onog kada se i oči smeju.

Eh, docekati Novu Godinu sa očima koje se smeju, to je već nešto vredno življenja. Malo je takvih danas, tek retki su ostali, odupirući se “odrastanju”, “ozbiljnosti” i nisu zaboravili da budu deca. Možda, zapitam se nekad, mozda bi valjalo sa tih par “neodraslih” provesti ovaj dan, mozda je on sa odlaskom smeha izgubio u čaroliji. Možda je ustvari čarolija Nove Godine u tim očima koje se smeju, u kojima je odraz vatrometa, i pre nego otkuca ponoć. Nedostaju mi večeras… zato je verovatno i ovaj dan tako prokleto običan.

Reci prijatelja…

Hiljade ljudi koji su prosli kroz moj zivot ostavili su trag, neki plici, neki dublji. Ponekad neko od njih je napisao stogod lepo, i kao neko blizak njima, bolje od drugih znam motive o kojima necu reci nista, ali cu ovde te reci iz srca mojih prijatelja preneti.

Pocev od Bere, druga iz studentskih dana do danasnjih dana, njihove reci postale su i deo mene. Posetite strane “Reci prijatelja”

Web-do

U početku beše reč.

Samo je jedna vrsta na ovoj planeti postala kadra da svoje misli sačuva pretačući ih u simbole-slova. Dugo, milenijumima slova su bila način da se znanje prenese iz generacije u generaciju. Ono šta geni nisu mogli učinilo je pismo. Znanje se prenosilo i uvećavalo a čovek je naučio da stvara pomagala – alate i mašine.

Hiljadu puta se snaga coveka uvećala upotrebom mašina ali one još uvek nisu bile kadre da ga potpuno zamene. A onda se neko dosetio da kaže mašinama šta treba da rade. Bogatstvo jezika ukršteno je sa matematikom i stvoreni su jezici kojima je bilo moguće reći mašinama šta da rade, kako i kada da to urade. Apetiti su rasli i mašine su povezivane – najpre da bi povećale moć, a zatim da bi komunicirale.

Glupe mašine razumele su tek pokoju reč i nešto matematike. Uz dve cifre, nekoliko reči, dve racunske operacije i puno mašte, čovek je našao način da mašinama kaže šta želi da one urade i rade za njega.

Mašta a ne znanje pokrenula je novu tehnološku revoluciju i strmoglav uspon ljudskog društva.

Mašta je sve što vam je potrebno i jedino šta ne možete naučiti – ili je imate ili je ona umrla u vama. Znanje možete steći, možete kupiti ali jedino mašta će vam omogućiti da ga upotrebite.

Zato ne oklevajte dok još ima mašte u vama, probudite je i uposlite.

Ovo su izvodi iz knjige koja nastaje, knjige o mašti i načinu da maštu iskoristite da napravite bolje programe, bolje web sajtove i bolji softver.

Web do

veština web programiranja

· zašto programiranje web sajta nije posao za svakoga

· zašto sajt ne izgleda svuda isto

· šta klijent zaista želi

· zašto su klijenti zbunjeni i „ne znaju“ šta žele

· kako da izbegnete ‚work for lunch’ posao

· kako napisati funkcionalnu specifikaciju

· kako napraviti web sajt iznad ocekivanja

· kako organizovati web sajt

· kako kreirati i koristiti ponovo upotrebljiv kod

· templejti – prečice za put do vrha

· planiranje baze podataka

· kako uciniti program preglednijim

· pretpostavka kao majka svih gresaka

· muke sa (ne)kompatibilnosću

· testiranje – kako dosadan posao uciniti zanimljivim

· suočavanje sa sopstvenim granicama znanja

· budite spremni na probijanje roka

· šta kada probijete rok

· obrada reklamacija klijenta

· promocija na internetu

· check lista

· organizovanje web softverskog tima

· office, online i remote timovi

· komunikacija u web timu

· timske procedure koje štede nerve i produžavaju život timu

· izrada portfolia

—————–

Uvod

Ovo nije priručnik o programiranju. Ovde nećete naći dobro čuvane tajne programske kodove koji će vas obogatiti.

Ovde je opisan samo jedan od puteva kojim se možete kretati u realno-virtuelnom web softverskom svetu.

Ponekad radeći web posao izgubite osećaj za razdaljinu, vremenske zone, činjenica da nikada niste videli svog naručioca i da o njemu samo znate tek nešto malo kao što je e-mail adresa, nickname ili ime, mame vas da zaboravite da je naručioc čovek koji vam je poverio deo svoje sudbine u ruke. Vaš posao nije da pretvorite njegove želje u sajt već da osetite njegove potrebe i očekivanja i pretvorite ih u nešto što će zadovoljiti njegova očekivanja a istovremeno velikom broju ljudi preneti njegove ideje.

Radeći za „web“ klijenta Vi postajete neizostavni deo njegovog tima i morate dati sve od sebe da to i on primeti.

U trenutku kada sam počeo da sakupljam ova iskustva iza sebe sam imao desetogodišnje web programersko iskustvo, rad u nekoliko internacionalnih web timova od kojih su neki bili dobro organizovani a neki su se sami urušili. Radeći tokom tog kratkog perioda koji je opet mnogo duži od veka jedne verzije web sajta, kreirao sam više od dve stotine web prezentacija od koji je više od polovine doživelo svoju on-line promociju. Od mojih iskustva i iskustva mojih saradnika i kolega možda su najvažnija iskustva koja smo stekli praveći greške i tražeći načine da ih prevaziđemo.

Pitanje koje ćete najčešće čuti od klijenta je “da li to može da se uradi?”. Morate imati hrabrosti da kažete „može“ i kada ni sami u to niste sigurni, jer negde na internetu rešenje sigurno postoji. Ako ne postoji morate ga sami pronaći! To je siguran put do web softverske elite.

Zašto programiranje web sajta nije posao za svakoga?

Najveća dilema kada treba nekome da kažem čime se bavim je kako da to svoje zanimanje nazovem. Ako kažem „web dizajner“ zvučaće kao da sam neki umetnik, a nisam to, niti je umetnost dovoljna da bi se sajt napravio. Možda „web programer“ mada programer bez iole dizajnerskog iskustva nema šta da traži u internet poslu. Nije dovoljno jasno ni „web master“ a ni „web developer“. Ponajmanje “web menedžer”. A ipak od svega toga ima ponešto…

Ipak da ne bi lutali, nadalje ćemo pod web programiranjem obuhvatiti sve poslove koji dovode do izrade sajta.

Napraviti dobar sajt zahteva skup znanja i veština iz programiranja, dizajna, marketinga i menadžmenta. Nema mnogo ljudi koji sve to imaju u jednoj glavi u pravoj meri, niti je ta “prava mera” ikada određena.

Potrebno je zaista znati i umeti napraviti lep dizajn, treba imati umetničkog dara za to, taj dizajn mora biti funkcionalan i treba ga oblikovati koristeći postojeće jezike i vrlo jednostavnu sintaksu HTML jezika – to je izazov za programere. Takođe informacije ne mogu biti bilo kako raspoređene na sajtu, te u tom delu do izražaja dolazi marketinško iskustvo i znanje. I konačno, nisu svi klijenti isti –neki neće obratiti pažnju na dizajn a neki neće ni primetiti vaše savršeno urađene programerske ili marketinške elemente.

Nema prave formule za ovaj odnos – to morate osetiti. Morate naučiti sebe da osetite i predvidite želje klijenta i pre nego ih sam izrekne i da osmislite način kako ih možete zadovoljiti.

Kada razmišljate o sajtu koji treba da uradite, razmislite šta on treba da predstavlja, koga treba da predstavlja i pokušajte da izađete iz svoje kože i navučete kožu vašeg klijenta a zatim da sve to pogledate iz kože običnog posetioca sajta koji je istovremeno deo ciljne populacije vašeg klijenta.

Neprekidno postavljajte sebi pitanja: da li će se ovo dopasti klijentu, da li će ovo posetioci razumeti, kako će shvatiti, hoće li ih to privući da pogledaju još neku stranu, da nije tekst previše dugačak, previše kratak, nedovoljno jasan itd…

Morate biti spremni da postavite i najbesmislenija pitanja sebi i da posmatrate sajt ponajmanje svojim očima, jer ono šta vi kao profesionalac vidite ne znači ništa jer sajt ne pravite da bi ga pokazivali kao dokaz svojih mogućnosti i znanja već da bi doneo očekivanu korist vašem klijentu.

Zašto sajt ne izgleda svuda isto?

Zato što ga niko neće gledati sa ekrana vašeg računara i koristeći baš istu verziju browsera kao i vi. Upamtite to!

Šta klijent zaista želi?

Kada na ovo odgovorite završili ste posao. Ostalo je samo rutinski, vidljiv deo posla – izrada samog sajta.

Web sajtovi su svuda u svetu još uvek novina, ponegde pomodarstvo, a klijenti ni najmanje nisu ekspreti Interneta da bi znali šta tačno sajt može da im pruži. Ne znajući šta mogu dobiti od sajta njihov opseg želja je prilično sužen.

Vi možete i treba da uložite trud u edukaciju svojih klijenata ali veće šanse ćete imati ako budete predlagali rešenja umesto da to očekujete od svojih klijenata.

Upamtite: kada bi klijent znao šta web sajt može da mu pruži i kako se to postiže – vi mu ne biste bili potrebni!

Kako napraviti web sajt iznad ocekivanja

Ako samo uradite sve ono šta ste obećali, već ćete napraviti sajt iznad očekivanja, jer većina ljudi u web poslu samo polovično uradi svoj posao.

Ali vrlo često klijent vam neće biti od pomoći čak i za ono šta on najbolje zna – svoj posao. ne oklevajte da tada donesete odluku umetso njega i ubrzate stvari. To će već biti prilično neočekivano i klijenti to umeju da cene.

Ali nemojte im nikad, ali ama baš nikad, davati bilo šta više od onoga šta ste se dogovorili i to besplatno, jer ćete tako najbrže uništiti svoj rad i stvoriti utisak da je bezvredan.

E, sad imam ;)

Da nisam pre neki dan dobio (sa neskrivenim čuđenjem) pitanje “nemaš svoj sajt?” ko zna da li bih uopšte počeo da ga popunjavam…

Ma znao sam zašto ne treba da počinjem…sad imam hiljadu ideja… 🙂

Na početku, sledio sam misao “prica pretvara informaciju u emociju” – taman dok ne ne razradim ove ideje koje naviru, da se ima šta ovde i čitati… i o čemu razmišljati

Osmeh je najkraca putanja izmedju dva ljudska bica..

4589b28f35b7e.jpgTek što započeh da popunjavam blog u moj mailbox je stigla čestitka. Pa, kad je tako… nek ide na blog…

Hvala Julija što si se setila. A ko je Julija? Jedna fantastična devojka iz Bukurešta zaljubljena u svoj posao. Prodaje, nećete verovati – rulete !

Rotacija planete ide joj na ruku pa je bila najbrža 🙂 ……
4589c26c79437.jpgSledeca… i ako bude jos stavicu ih ovde…

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑