Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: January 2008

A šta ako nam crkne krava?

O politici odavno nisam pisao. Pišem o životu. I sada pišem o životu. I o pizdama. Bio sam dete kad sam u nekom filmu čuo Šerbedžiju, kako izgovara: “pička je polni organ a pizda karakterna osobina”. Iz mog kratkog pokušaja bavljenja politikom kad smo se svi upinjali da smaknemo Miloševića sa vlasti, povukao sam se pošto sam osetio neverovatan smrad u vazduhu, nakon scene u kafeu Narodnog pozorišta u Nišu, scene koja bi bila smešna da nije jadna, u kojoj mi je predsednik male stranke, Drecun, mahao pištoljem ispred nosa jer sam se usudio da kažem javno da se ponaša apsolutistički. Čudo jedno kako neko ko je veliki u tvojim očima u trenu postane patuljak.

Podjednaki smrad danas osećam u vazduhu nakon licemernog kurvanja DSS i NS i ucenjivanja Tadića podrškom ukoliko DS pristane na dopunu koaliciog sporazuma koja bi se odnosila na reakciju Srbije ako EU pošalje misiju na KiM. Saopštenjem stranaka Vojislava Koštunice i Velimira Ilića sugeriše se da će Tadić dobiti podršku svojih partnera ako prihvati zajedničku politiku države prema Briselu. Jedan čovek koga cenim a koga sam samo jednom u životu imao čast sresti i u njegovom kabinetu kratko razgovarati sa njim, Mićunović, pre neki dan je rekao “Potpuno je jasno da svako ko naknadno, u drugom krugu izbora, postavlja neki uslov da bi vas podržao, a s njim ste u koaliciji skoro godinu dana, da to nije ništa drugo nego ucena”. Ne bih imao ništa tome dodati, ama baš ništa, jer je i vrapcima jasno šta je posredi. Ja samo neću da ćutim, a odavno nisam lajao, možda što naivno poverovah da je Milošević bio poslednje zlo Srbije. Nije, jebiga. Do juče dobri začas mutiraju kako se fotelja dočepaju.

A pre neki dan, u autobusu, ulazi beloglavi čičica, i što glasnije može kreće sa propagandom “samo da doživimo 3. februar da se otarasimo tiranina Tadića… radnicima daje 200 EUR… nema ništa bez socijalizma…”. Trajalo je to nekoliko minuta i taman se okrenuh prema njemu, da ga priupitam da li je to onaj socijalizam sa redovima za kafu i platama od 5-6 maraka, i sretoh prelepe oči jedne devojke koje su mi nedvosmisleno uz osmeh govorile: “joj kakva budala…pusti ga..”. Divne oči, i trenutak je potrajao dovoljno da ne čujem blebetanje, i kao da je nestalo, ma toliko je i vredelo to blebetanje…

I znate šta? Ne dam pizdama da se igraju Srbijom. Ne dam im moj glas. Glasaću kao i do sad za predsednika koji lepše peva. I koji je lepši. I nasmejan. Dosta mi je mrguda. Dosta mi je dupelizaca i prevrtača. Deset godina proleteše u odsustvu razloga za smeh, da im trag ne mogu naći, kao da ih nije ni bilo, jer su takvi bili glavni. Nemam još deset godina da ih bacim. Ne želim da ih moja deca prokockaju. I siguran sam poput mene ima još mnogo normalnih koji će shvatiti, da politička kurvanja i brakovi iz interesa su van njihovih života i ne treba da utiču na njihove živote. I da će izabrati, a ne poput Čede koji je svojoj stranci udahnuo život porukom mladima: “ne seri nego odaberi”, a sad ne ume sam da odabere…

I u inat… pobedićemo, pa makar nam crkla krava. Kupovacemo mleko u tetrapaku, kad imaš takve komšije drugo i ne možeš. Ma….

Pozovi me kad ti trebam ja
u ovoj rupi između vekova
Da zajedno stignemo do sna
sami na raskrsnici svetova

I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti.
Što ne moze niko mozeš ti

Pokaži mi da je igra dar
koji nikad nismo gubili
Nebitna, vrlo bitna stvar
u koju smo se odmah zaljubili

I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti
Što ne moze niko mozeš ti

Ubedi me da je zivot lep
protiv svih pravila i zakona
Izadji sa mnom među svet
ovo su dani visokog napona

Nek zvona zvone za šampione
daj mi snage i hrabrosti
Što ne moze niko mozeš ti

Tadic peva 🙂

Ma, Pobedicemo !

i to zato sto za ove koji su znali sta ce se desiti niko sa dve čuke u glavi ne bi trebalo da glasa:
Youtube: vidi: Vidoviti Tomislav predskazuje ubistvo Zorana Djindjica, 23. februar 2003. Hmm kako je on to mogao znati 20 dana pre atentata?!?!?

X-OX

Dodje vreme za jos jedan X-OX.

Neki ce staviti “O” oko broj svog favorita,a drugi ce, rezignirani, staviti X preko celog lista. Da, najlakse je reci ‘nemam za koga da glasam, nista mi ova zemlja nije dala’. Kad cujem to, ne mogu da se ne setim Kenedijevog govora: “ask not what your country can do for you – ask what you can do for your country”. Continue reading

Srećna nova godina, neke stvari i ostalo…

Kome jos nisam cestitao zelim mu sve najbolje u novoj 2008 godini.

E sad posto je novogodisnji alkohol iz krvi verovatno vec izvetrio i glava je malo cistija da vam posaljem nesto sto nije cestitka… vec samo tema za razmisljanje, ako od istog niste umorni, i mali pokusaj nekog tipa cije ime nije ni bitno, da ucini ovaj svet malo srecnijim mestom, Continue reading

Godišnjica mog bloga

Godinu dana mog bloga. Rođendan mu nisam proslavio kako dolikuje a i svoj sam proslavio radno, “udarnicki”, uz gomilu stresa i psovki na vrh jezika, na račun srpskog mentaliteta. Ubeđujem sebe da to nije „srpski mentalitet“ već samo ekstremi koji se primećuju, ali tada na momente ličim sebi na one svesno nerazumne i namerno naivne koji su branili Miloševića rečima da on nije kriv već samo ima loše savetnike. Continue reading

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑