Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: May 2008

Life is One-derful…

Ljudi, život je borba.
Život je cudo.
Život je divan zbog neizvesnosti.
Zamislite svet u kome bi sve unapred znali -svaki korak, svaki dan, sve sta će se desiti, svet bez ijednog iznenađenja – ni prijatnog ni neprijatnog. Da, rećićete ‘bilo bi lepo da ima samo prijatnih iznenađenja’. Nema. Zato se i zove život. Nije bajka.

Continue reading

Krug

…odjednom shvata da je ostao potpuno sam u poluosvetljenoj ulici…

Zvukovi grada su svuda okolo, nepravilno raspoređeni u vremenu i prostoru. Svetla se gube u visini, nestaju u izmaglici noći, oblici postaju obrisi, pokreti postaju slike, i ceo svet se sažima u tačku, zatvara, grči, i polako ponovo počinje da se prostire ka van, lagano i viskozno, nikuda ne žureći.
Korača polako prema uglu, sredinom ulice. U ušima mu jošuvek odzvanja tišina, odsustvo razgovora, tek neznatni zvon koraka po mokrom pločniku, i boje sveta nestaju iz fokusa.
Svet je sazdan od zidova, kaže sebi poluglasno, nesvesno podižući kragnu, i svaki od njih možemo preskočiti, zaobići, srušiti… osim onih kroz koje vidimo. Na onima kroz koje vidimo, ako nam je dovoljno stalo, često bude dovoljno da ostavimo otisak dlana, na mestu gde bi se inače našla brava, i pogledom nacrtamo vrata. U tom otisku dlana zauvek ostane deo nas, i ko god ga tu primeti i nasloni svoj dlan na njega otkljuća ceo jedan život koji se nije desio, a mogao je…
Mogao bih napisati celu knjigu o njoj, misli dok korača ne razmišljajući kuda. Noge večeras nisu njegove, pripadaju nekome ko zna kuda je pošao. On je to prestao da bude, sasvim je siguran. Trenutak, gotovo nemerljiv, i prekidač je okrenut. Sve ono u šta je do pre nekoliko minuta bio siguran odjednom je prestalo da postoji, obezvređeno jednostranošću neprihvatanja…
Prošle su godine otkako se poslednji put osećao ovoliko prožet emocijama. Ako se IKADA osećao ovoliko prožet emocijama… Zbunjen silinom svega što mu se dešava pokušava da vrati film, rasporedi činjenice, rastavi situacije na pregledne činioce, ponovo analizira signale, u nadi da će u nekoj tački pronaći svoju grešku, uočiti pogrešno tumačenje, shvatiti da je od početka bio osuđen na propast, da nikad nije ni imao šansu, da je sve bio samo privid, samo nešto što je on, i samo on, želeo da vidi.
Ne polazi mu za rukom. Koliko god se trudio, slika se uvek zamrzne na jednom osmehu, jednoj iskri u njenim očima, jednom trenutku zbog kojeg, siguran je, nikada ovo neće moći sebi da objasni do kraja.
Vetar ga u jednom trenutku podseća da je vreme da se pomeri, da krene. Zar sam stao?, pita se, i u magnovenju shvata da nije nikuda ni pošao. Stoji ispod ogoljenog drveta, žut pod svetlom ulične lampe, i pogled mu je prikovan za njenu kapiju. Možda će kasnije shvatiti da se o ljubavi zapravo ne priča. Možda će shvatiti da je dovoljno dati ono što možešâ€¦ Sada ne. Sada ne može ništa, sem da ne veruje…
Gleda kroz zid. Bojažljivo spušta dlan tamo gde bi mogla biti vrata…
Okreće se i…

(Hvala Ilija, dobra prica, previse dobra za danas, sasvim dovoljno ostra da raspoluti san od jave i zauzme mesto tamo gde ja pisem sta mi padne na pamet pisem…)

Sceresay

sceresay.jpgReč “Sceresay ne znači ništa ali lepo zvuči” – tako objašnjava naziv svog benda ona koja je pre nepunih 15 godina izazvala je malu revoluciju u mom životu. Bio sam zbunjen očekivanom ulogom oca i posmatrao je kao neko čudo. Viđao sam ja bebe i ranije, naravno, ali ovo je bila moja beba. Puna energije od prvog dana i neumorna, od malena je dokazivala da kad nešto naumi to će i uraditi.

Danas je već daleko od bebe, već je devojka i neumorno komponuje i svira – punk. Od juče, njena muzika može se čuti na EXIT MUSIC sajtu kao i na njenom Podcast blogu.

sceresay.jpgReč “Sceresay ne znači ništa ali lepo zvuči” – tako objašnjava naziv svog benda ona koja je pre nepunih 15 godina izazvala je malu revoluciju u mom životu. Bio sam zbunjen očekivanom ulogom oca i posmatrao je kao neko čudo. Viđao sam ja bebe i ranije, naravno, ali ovo je bila moja beba. Puna energije od prvog dana i neumorna, od malena je dokazivala da kad nešto naumi to će i uraditi.

Danas je već daleko od bebe, već je devojka i neumorno komponuje i svira – punk. Od juče, njena muzika može se čuti na EXIT MUSIC sajtu kao i na njenom Podcast blogu.


Kokoro

shin_kokoro.gifSreo sam danas druga iz mladosti. Sin me pita: “Tata, to je je tvoj prijatelj? Odakle ga znaš?”. Objašnjavam klincu od 4,5 godina da smo skakali zajedno iz aviona, kao padobranci. “A šta je bilo sa avionom, zašto ste skakali?”, neumoran je sa pitanjima Strahinja. Njegova logična i pomalo naivna pitanja vraćaju me mnogo godina unazad. Continue reading

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑