Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: April 2009

Rađanje novog sveta?

Po svemu sudeči, dugo najavljivan samit G20 u Londonu je dobro pripremljen, medijski i na internetu odlično ispraćen, čak i web sajtom. Odluke ovog samita su vise nego “odlučne”. Najavljeni su rezovi kakvi do sada nisu viđeni, vrlo oštra retorika i odlučnost da se sprovede rigoroznija kontrola rada banaka, investicionih “hedž” fondova i poslovanja u zemljama koje su, zbog labavih poreskih zakona, poznate kao “poreska utočišta”. Otvoreno su pomenute zemlje poput Luksemburga i Monaka. Sarkozi je nekoliko puta otvoreno ponovio da je kraj bankarskim tajnama. Na sam samit pozitivno su reagovale i svetske berze – vrednost akcija porasla je za 5 odsto.

U biti ovo je stvaranje novog ekonomskog sistema, novog modela kapitalizma, što je već ranije najavljivao Fransoa Perol,  jedan od glavnih savetnika francuskog predsednika Nikole Sarkozija, zalažući se da se u cilju što bržeg i efikasnijeg rešavanja tekuće globalne finansijske krize osnuje planetarna “ekonomska vlada” ili svetska “supervlada”.

Po toj ideji, osnovni zadatak globalne “supervlade” treba da bude usvajanje “novog Bretonvudskog sporazuma”. Bretonvudskim sporazumom, je 1944. godine u SAD, postavljen je temelj ekonomsko-finansijskog ustrojstva sveta nakon završetka Drugog svetskog rata.  Ideju za postizanje novog Bretonvudskog sporazuma, koju je Sarakozi lansirao 25. septembra 2008. godine u francuskom gradu Tulonu, tada su se otvoreno podržali premijer Velike Britanije Gordon Braun, kao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.

Perol je tada najavio da bi izrada novog globalnog sporazuma o načinu funkcionisanja svetskog finansijskog sistema trebalo da počne akcijom usmerenom u tri pravca:

1) Izgradnja sistema kontrole rada svih važnijih finansijskih institucija, što posebno važi za banke, rejtinške agencije i hedž fondove  (što je juče dogovoreno)

2) Osnivanje operativnog rukovodećeg tela, globalne ekonomske vlade, o čemu se i na ovom samitu govorilo i šta će se definitivno i desiti a za sad je formiran Odbor za finansijsku stabilnost.

3) Postizanje sporazuma o uspostavljanju novog sistema valutno-novčane saradnje između najvećih država, a možda i stvaranje novih internacionalnih valuta poput EUR-a. Možda Amero?

Stvaranje svetske vlade dosad je pominjano u vezi sa neformalnim, elitnim i poluzatvorenim međunarodnim organizacijama, kao što su „Bilderberg klub”, „Komitet 300″ i „Trilaterala”, koje okupljaju krem svetske poslovno-finansijske i političke elite.

Perol smatra da je postojanje velikog nereda u valutno-novčanom mehanizmu, tokom devedesetih godina prošlog i u prvim godinama ovog veka, glavni uzrok sadašnje finansijske krize. Prošlogodišnja izjava da su u tom periodu “SAD, Kina i Evropa vodile, svaka za sebe, sopstvenu (valutno-novčanu) politiku” i da je to dovelo do tekućih teških poremećaja u finansijskoj sferi, otvara i neka nova pitanja.

Tokom prethodne godine počela je otvorena priča o potrebi da se zameni dolar kao vodeća valuta u svetu, da se umesto njega koriste tzv “specijalna prava vučenja” (skraćeno SPV, eng Special Drawing Rights – SDRs) koja imaju ulogu novca Međunarodnog Monetarnog Fonda, fiktivno ili veštački kreiranog, zapravo svetskog novca kao sredstva plaćanja u međunarodnim financijskim transakcijama (uz Američki dolar i zlato), pa se zato i zove papirno zlato. Taj predlog Rusije i Kine očigledno je za sada potisnut.

Druga opcija o kojoj se već neko vreme priča je da će se stvoriti nova valuta AMERO koja bi funkcionisala u budućoj uniji Kanade, USA i Meksika. Na internetu su se već mogle videti neke fotografije  (navodno) nove valute – Amero. Zagovornici “teorije zavere” veruju da vlade SAD-a, Kanade i Meksika već preduzimaju korake u implementaciji takve valute kao dela Severnoamerička unije koju je Bušova administracija utemeljila 2005. godine. Amero kao valuta sledio bi model evra, a kao ideju predstavio ju je kanadski ekonomista Herbert G. Grubel u knjizi “The Case for the Amero” 1999. godine kada je i evro postao efektivna valuta.

Kanadski institut C.D. Howe također je zagovarao kreiranje zajedničke valute između Kanade i SAD-a. Kad je izveštaj izašao u javnost, kanadski nacionalisti su izjavili nezadovoljstvo zbog zajedničke valute koja bi Americi poslužila da iskorišćava kanadske prirodne resurse.”

Sa druge strane, gotovo neprimetno počev od 2002 formira se politički savez BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) koje očigledno osećaju svoju ekonomsku moć i žele uticati na događaje. Štaviše sve snažnije insistiraju da se u svetske finansije ugradi još jedna rezervna svetska valuta osim dolara i to najverovatnije rublja. Takođe snažno insistiraju na redefinisanju Saveta bezbednosti UN. Ipak BRIK i dalje uglavnom priča i insistira dok Zapad očigledno diktira korake na koje i same BRIK države na kraju podržavaju.

Mnogo koincidencija, očigledan nastavak globalizacije i internacionalizacije, a osim protesta u samom Londonu, gotovo da nikog to i ne uznemirava. Do pre samo nekoliko meseci bilo bi drugačije. Dubina krize i strah od nje očigledno dovodi do toga da ono šta bi mnogi koliko juče odbijali sada rado prihvataju. Spas dolazi (za sada u najavi) od strane onih koje mnogi mrze – Amerike i najrazvijenijih zemalja sveta, koje upravo odlučuju o ustrojstvu budućeg sveta.

Imaju li pravo na to?

Iako sam navikao da u prvi mah reagujem buntovnički, moram priznati da ako iko ima prava da uredi svet onda imaju oni koji najviše novca i proizvoda stvaraju – ovih dvadeset zemalja snabdeva svet sa 85% robe i energije, i očigledno imaju mnogo više znanja i odlučnosti da se uhvate u koštac sa krizom, od nas malih zemalja čije vlade lutaju i ne znaju šta da učine. Štaviše, sklon sam pomisli da je kriza namerno i izazvana – znamo da je nastala prekomernim štampanjem dolara, izdavanjem obveznica bez realnog pokrića i kreditnom politikom banka koja je bila ravna hazarderstvu a koje su bile podržane instintucionalno – na temeljima liberalnog kapitalizma. Kao da je namerno izazvana da bi dovela do ovakvog ishoda. Premisa “dozvoljeno je sve šta nije izričito zabranjeno” koju je na ovim prostorima uveo Ante Marković očigledno više ne važi i liberalnom kapitalizmu je po svemu sudeći odzvonilo.

Da li će taj novi svet, novi svetski poredak (o kome se već tri stotine godina priča) biti dobar ili loš? Ne znam. Ali verujem da će se desiti. Ako to bude  nova forma kapitalizma, zasnovana na vrednostima koje finansije stavljaju na uslugu biznisu i građanima, a ne obrnuto – kako je još prošle godine nagoveštavao Sarkozi, to i ne zvuči loše. Ogroman novac je u igri, ogromna je kriza koja je zahvatila ceo svet i bila ona svesno izazvana ili ne – mora se zaustaviti.

I nekako po ovom zakonu koincidencija i presedana, i protagonista te nove uloge Amerike, koja i ovde prednjači sa investicijama i odlučnošću u rešavanju krize je novi predsednik, prvi crni predsednik USA, i nikome nije to više čudno. Kao da su nas američki filmovi u kojima su predsednici crnci pripremili već za njegovu ulogu. Tek je 40 godina prošlo od ubistva Martina Lutera Kinga a vreme u kome su belci imali sva prava a crnci gotovo nikakva je nestalo i na čelu najmoćnije države na svetu je energičan čovek kakvog na tom mestu u doba Kinga niko ne bi mogao ni zamisliti. I to je, verujem dobro. Odlično. Voleo bih da vidim tako tolerantnu Srbiju gde bi predsednik bio neko ko nije Srbin po nacionalnosti, da bude i druge boje kože, da najzad i mi budemo izvučeni iz ove rupe u kojoj smo se zaglavili predugo.

I ako će to biti tako što će neko moćan vladati celim svetom a time i nama, umesto naše očigledno nesposobne vlasti (jer svi su se već oprobali i niko nije dobar), mislim da u ime života dece, mladih i manje mladih to čak može biti i dobro.

Dobro ili ne, svakako, dešava se nešto šta do sad nije. Svet ćutke prihvata izbavitelje koje je do skora prezirao. I neka nova pravila stupaju na scenu i svet očigledno neće biti isti kao što je do sad bio.

Kolika je uloga svih nas u tome? I da li imamo prava da se protivimo?

Pa zar nismo već deo cele te priče? Opčinjeni smo i radujemo se blagodetima koje nam donosi globalnost svega a čija je fizičko-virtuelna manifestacija Internet. I da li je sve šta teži ujedinjenju naroda Planete Zemlje loše?

UN, MMF, Internet, Google, Facebook i slične socijalne mreže, GPS, sateliti, VoIP, ekologija, globalno zagrevanje, ljudska prava, demokratija, brandovi… nije li sve to deo sveta u kome živimo, globalnog sela čijim smo dobrima zapravo zadovoljni?

Jučerašnji dan, bar ja mislim, istorijski je i doneće novi izgled svetu, novi ekonomski poredak, i ništa neće biti isto kao pre. Ali ne verujem da će biti loše. Štaviše, verujem da će ipak biti bolje, jer ovaj haos hiljada suprostavljenih zakona i stotina nacionalnih regulativa bili su plodno tle za one visprenije od  većine nas a sa manje moralnih kočnica. Ne, ne živim u iluziji da će nestati tajkuni i kriminalci, ali verujem da ovaj haos traži red i da ga neko mora uvesti. Na globalnom nivou. I to se dešava, pa bila to svetska zavera ili ne – dešava se.

Kockiceeeee

Da li ste nekad pomislili da je sve već izmišljeno?

Živimo u uzbudljivom svetu gde čuda tek dolaze. Jedno takvo “čudo” stiže nam iz laboratorija MIT (Massachusetts Institute of Technology), veličine je 2 x 2 inča i samo za sebe ništa ne znači. U pitanju je mini kompjuter opremljen wi-fi vezom, senzorom pokreta, detekcijom sličnih uređaja u blizini i grafičkim displejem.

Diplomci MIT Media Lab David Merrill i Jeevan Kalanithi sa svojim profesorom Pattie Maes napravili su ove kockice koje su nazvali “Siftables”, i koje nude jedinstevnu interakciju covek-kompjuter.  Prikaz na displeju Siftablesa zavisi od pozicije u odnosu na druge Siftablese i aktivnog programa.  Pogledajte video i pokušajte naslutiti kakve sve mogućnosti pruža ovaj koncept u kome su kompjuteri više nego povezani, gde oni međusobno komuniciraju zavisno od položaja. Svet totalno novog doživljaja kompjutera je pred nama.

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑