Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: December 2009

Kulturno je reći NE

Svako ima legitimno pravo da se ne slaže sa nekom tvrdnjom, da ne prihvati određenu ponudu, i jedini ispravan način je da tada umete da kažete “ne”.

Iako ljudi izbegavaju da kažu “ne” iz bojazni da ne povrede druge ili da ne naruše postojeći odnos, nesposobnost da se svoja volja izrazi na ovakav način vodi upravo u pogoršanje odnosa.

Priznajem, dugo nisam umeo da kažem “ne”. Pristajao sam da radim i ispod cene sve zarad “mira u kući”. Nastavljao loš odnos bojeći se da će se dodatno pogoršati ako išta kažem. Ali, odavno sam dorastao i ostavio ovakve strahove za sobom. Danas kad ne želim nešto umem da kažem “ne”, ali se srećem i dalje sa ljudima koji su i mnogo uspešniji od mene, i stariji, a koji nemaju to zrno osećaja za komunikaciju, usudio bih se čak reći, tu malu dozu lepog ponašanja, pa se ponašaju, na meni čudan način. Zar je toliko uvredljivo reći cenu za svoj rad (koja je pritom vrlo umerena) da potencijalni klijent izbegava da vam odgovori na poziv i ljuti se ako ga podsetite na dogovor. Zar je normalno da vlasnik velike građevinske firme umesto da ispoštuje svoju reč i dostavi projektni zadatak radi procene vrednosti posla, odbija da se javi i spusta slušalicu. Da, sve su to odgovori, negativni, ali istovremeno govore i o stepenu vaspitanja koje su ove osobe ponele iz kuće.

Biznis, svakako, nije za svakoga. A samo u Srbiji imamo 160.000 preduzeća, plus ko zna koliko preduzetnika i menadžera. Možda su neki od naših predaka nekad zaista jeli zlatnim viljuškama i noževima dok su evropski kraljevi jeli prstima, ali negde smo usput ostali daleko ukopani u tim pređašnjim vekovima dok je svet otišao napred.

Što reče jedan moj prijatelj kad je posle mnogo vremena provedenog u inostranstvu došao ovde da radi i otišao sa osmehom na sastanak, sagovornik, budući partner ga je ljutito pitao “Šta se ceriš!?!?”. Ovde je i osmeh znak neprijateljstva?

Isto nije uvek isto…

menzuraDa li bi radije kupili pelene koje upijaju 3100 mililitara tečnosti ili oe koje upijaju 3,1 litra  tečnosti?

O ovoj dilemi smo nedavno diskutovali sa jednim klijentom. Meni mililitri deluju kao nešto “malo”, dok su litri ipak nešto prema čemu treba imati respekt. Naročito ako su u pitanju litre piva koje ima loš običaj da želi napolje baš kad vi ne želite.

Nemojte nikad u poruci namenjenoj potrošaču navoditi bitne detalje jezikom i merama koje koriste stručnjaci u toj grani industrije. To potrošače može zbuniti. Prilagodite nivo komunikacije svom ciljnom tržištu i potrošaču, njegovim navikama.

Zahvalnost za ovaj članak dugujem Pedji Milićeviću koji me svojim poslednjim člankom “Percepcija je realnost” podsetio na ovaj aspekt kreiranja poruke.

A sad mali test: šta piše na najvećoj flaši Coca-Cole kolika je zapremina sadržaja?

Propast tajkuna i dinosaurusa ili nova era biznisa?

Izgleda da kriza deluje kao katalizator koji ubrzava dobre i slama loše, a istovremeno otvara prostor za kontraverzne poslovne operacije. Broj velikih firmi koje su ušle u stečaj u ovoj, 2009. godini nameće zaključak da se nešto događa.

Posle stečaja Mura-Ženska oblačila i Mura-Moška oblačila, Muralist je treće preduzeće Mure u kojem je na predlog menadžmenta Mure pokrenut stečajni postupak.

U Futura plus je pokrenut stečajni postupak.

Fabrici duvana Mostar preti odlazak u stečaj jer dugovi prelaze vrednost kapitala nakon što je prošle godine prodata bugarskoj firmi Pazardžik BT.

Posle 82 godine postojanja nemački Quelle proglasio je stečaj.

Modna kuća Christian LaCroix posle 22 godine uspešnog poslovanja pokrenula je stečaj. Do ovog slučaja govorilo se da kriza ne zahvata modu.

Fabrika šećera u Zrenjaninu je u stečaju.

Još 400 domaćih preduzeća su u stečaju, od toga oko 7o koja još uvek nisu privatizovana niti ih iko želi kupiti a ispunjavaju uslove za stečaj.

Hrvatski “Pevec” je pred stečajem. Procenjuje se da će ovaj stečaj za sobom povući propast još 1600 malih preduzeća koja zavise od ove firme.

Švedska avio kompanija MCA Airlines koja je najavila letove između Niša i Stockholma proglasila je stečaj.

Preko 100 godina stara banka CIT, najveći finansijer malih i srednjih preduzeća u USA proglasila je stečaj.

Primera ima još…

Međunarodni monetarni fond odobrio je prodaju 403,3 tone zlata iz svojih rezervi koje su do tog trenutka imale 3.217 tona zlata. Ova svetska finansijska organizacija odlučila se na taj korak da bi osigurala sredstva za zajmove sve većem broju zemalja, a ujedno ovaj potez pokazuje da ni kasa MMF nije bez dna i da kriza ne zaobilazi ni tu instituciju.

I dalje verujete da je kriza prošla? Da je počeo oporavak privrede?

Savim je moguće da su neki od ovih stečajeva nastali izvlačenjem kapitala, drugi uzrok imaju u lošem poslovanju, a neki jednostavno nisu imali sreće. Izostanak sreće je dobro opravdanje.

Međutim, biznis nije rulet.  Čvrsto verujem da svako ko ode u stečaj a činio je sve šta je umeo, nije umeo dovoljno i mogao je angažovati ili zatražiti pomoć od onih koji znaju više. Nije vreme za aroganciju. Treba preživeti, a na tom putu preživeće oni koji shvate da isključivo štednjom neće preživeti (kao što se isključivo štednjom niko nije obogatio). Crno se piše i onima koji veruju da najbolje znaju sve. Niko nije svemoguć. Treba štedeti, treba ulagati pametno, treba optimizovati i naizgled najbeznačajniji proces, treba meriti sve parametre, treba učiti i edukovati se.

Više znanja značiće manje rizika. Neformalne veze i savezi među firmama značiće više od formalnih, neformalna znanja bazirana na iskustvu biće vrednija od diplome sa prosekom 10,0. Profesorsko zvanje je za poštovanje,  ali ako vam priča o biznisu a nije nikad stajao za tezgom, prodao neku opipljivu robu ili stvorio nešto – koliko mu zaista smete verovati? Znanje zastareva. Apsolutne istine ne postoje, zato budite hrabri da istražujete. Probajte više opcija pre nego se odlučite. Platite iskustvo jer možda nećete imati priliku da ispravite grešku i učite na svom iskustvu. Učite više, a ako to ne radite počnite sa učenjem. Sarađujte i sa konkurencijom umesto da se međusobno uništavate. Čak i životinje u prirodi ne napadaju jedne druge kad se desi šumski požar.

Da se vratimo na naslov – da li je ovo propast tajkuna i dinosaurusa? Možda. Možda i nije. Ali svakako jeste početak nove ere – posle ove krize poslovanje neće izgledati isto kao do sada. I sasvim sigurno, iako budalu i Bog čuva, mnoge budale će propasti.

Život posle Interneta

Juče, od 22h do malopre nisam imao internet. SBB jednostavno nije radio, a informacije iz njihove tehničke podrške bile su oprečne. Moram priznati da sam se osećao prilično odsečenim od sveta, jer je internet postao sastavni deo mog posla i života. Međutim, dok je za neke od nas, poput mene, svakodnevnica, mnogima je potpuno beskoristan. Isto je i sa kompjuterima. Ključni problem i interneta i kompjutera je što su oni zavisni od čoveka i najčešće su podskup ljudskog iskustva osobe koja sedi ispred njega. Da bi zaista postali korisni moraju postati sastavni deo uobičajenih mašina i uređaja i takvi da za njihovo korišćenje nije potrebno posebno znanje.U prilog ovoj tvrdnji, da vidimo kako je izgledalo uređivanje teksta u DOS programu Chi Writer:

Chi Writer

Danas kada čak i tekst procesor (Word recimo) mnogi od nas zamenjuju online tekst procesorom, i pritom njihove osnovne opcije koriste bez razmišljanja a rezultat je vidljiv i pre štampanja, ovakav korisnički interfejs teško da bi većina korisnika razumela i umela da koristi. A on je u to doba bio “grafički”, tj wysiwyg tekst procesor, za razliku od nekih drugih, Word Star, TeX itd.

Kao što danas malo ko zna ijednu DOS komandu, a nekad bez toga nije mogao koristiti kompjuter.

Ali da ne bude zabune – nisam sentimentalan, naprotiv. Fasciniran sam napretkom tehnologije. I njenim ulaskom u sve sfere života.

Tehnologija. Visoka tehnologija. Nekad su te reči označavala nešto šta se povezivalo sa naučnicima u belim mantilima. Danas je dostupna svima, i izašla je iz okvira fabričkih hala i vojnih istraživačkih programa.

Tehnologija vredi tek onda kad je mnogi mogu iskoristiti a da ne moraju znati ni kako to funkcioniše.

Šta će biti sa nama posle Interneta?

Da li je iko mogao zamisliti da će biti izmišljena savršenija sprava za komunikaciju, od telefona, onda kad je telefon pronađen? Ili od radio stanice? Od televizije i videofona? U vreme nastanka i korišćenja to je bio vrh komunikacione tehnologije. Danas je to internet i njegova sprega sa mobilnim telefonima.

Šta će biti sledeće?

Da li je tehnološki internet komunikacija savršenija od telefonske? Svakako jeste. Da li je filozofski posmatrano, ona realniji odraz žive komunikacije? U neku ruku i nije! Telefon (običan fiksni) i dalje mogućava komunikaciju u realnom vremenu dok internet i mobilne komunikacije digitalizuju zvuk i sliku, kodiraju na jednoj strani, dekodiraju na drugoj strani i imaju kašnjenje.

Mentalna vežba

Zamislite buduću tehnologiju koja će biti namerno “osiromašena” da bi pružila jedan viši kvalitet. To se dogodilo sa sa filmom i televizijom. Kvalitet slike je manji nego na filmskoj traci ali su koristi nemerljive. Koja je sledeća komunikaciona tehnologija?

Budućnost kompjutera

Na početku kompjuterske ere kompjuteri nisu imali ekrane. Bilo je nekih lampica, završavali su posao za koji su bili programirani, a eventualni ispis je bio na papiru. Na štampaču. Smešno ili ne, jedan od prvih kompjutera koje sam sastavio, kada sam ih počinjao prodavati, morao sam sastaviti i instalirati bez monitora. Kupac nije tražio monitor, ja nisam poručio, a drugi nisam imao. Ali imao sam štampač 🙂 I mogu vam reći da je korišćenje kompjutera bez ekrana moguće, ali užasno naporno LOL.

Da li će budući kompjuteri imati ekrane i kakve? Trodimenzionalni ekrani već su se pojavili na tržištu, ali već smo okruženi kompjuterima koji nemaju nikakav ekran ili specijalizovane i uprošćene displeje. U automobilima recimo.

Sasvim je izvesno i da tastatura i miš neće biti neophodni. Interfejs koji prepoznaje pokrete ili glasovne komande već postoji.

Kompjuteri će sasvim sigurno dobiti na hiljade ili milione varijacija i spustiti se u naš svakodnevni život, u obične predmete. Kucanje adresa da bi od drugih umreženih kompjutera dobili neku informaciju neće uvek biti neophodno. Mreže će postati složenije i samoorganizovane. O jednom takvom inovativnom pronalasku sam već pisao na ovom blogu – o Siftablesu.

Mentalna vežba

Zamislite mogućnosti običnih uređaja koji će biti povezani kako međusobno, tako i sa Internetom. Veš mašinu koja sama bira program pranja preuzimajući uputstva sa Interenta, recimo. Ili mikrotalasna, hladnjak. Programski jezik JAVA nastao je na takvoj ideji.

Materijalizacija nematerijalnog

Sasvim uobičajeno, danas čuvamo ogromne količine dokumenata u elektronskom obliku a samo po potrebi ih štampamo – u koloru. Pravi izazov, međutim, biće kada bajtove pretvorimo u materiju koja ima trodimenzionalni oblik. Zamislite svet u kome “printeru” (za koji se koristi najpribližnija reč “fabrikator”) pošaljete informaciju i on stvori trodimenzionalni predmet koji vam je potreban. Pretvaranje bitova u atome. Kutiju, igračku, čaše za goste… Fantastika? Za nas, obične ljude – da. Za laboratorije i patentne zavode – ne. To se već radi. Proverite – sjajne stvari se kuvaju na MIT Media Lab. Danas muzika i knjige, sutra predmeti?

Mentalna vežba

Zamislite šta bi voleli da možete skinuti sa interneta i napraviti na svom personalnom fabrikatoru.
Robert Šekli je u delu “Savršena planeta” osmislio uređaj koji materijalizuje ženu. Po potrebi. Nema svađa i uvek je mlada. Ok, šovinistički, ali mašta je bezgranična a i žene mogu i umeju maštati… Nemojte preterivati 🙂

Za ovaj članak to bi bilo dovoljno…

Uživajte u raskošnim mogućnostima budućnosti koja je već počela.

I, da, apsolutno sam siguran da će se pojaviti NEŠTO šta se neće zvati Internet i šta će biti još impresivnije od Interneta. Brzina kojom tehnologija napreduje možda nam omogući da za života to i vidimo. Možda nećemo potpuno razumeti i onako matori ćemo možda tvrditi da je to glupost koja otuđuje ljude od ljudi i od sveta, ili previše moći daje mašinama, ali mi se svakako nećemo mnogo pitati tada 🙂

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑