Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: February 2010 (page 1 of 2)

Kratka istorija budućnosti – Stiven Hoking

Intervju sa Stivenom Hokingom, objavljen 2000 godine, a i dalje aktuelan

Kratka istorija budućnosti

“Današnji kompjuteri su i dalje manje složeni od mozga jedne kišne gliste, vrste koja nije poznata po svojim intelektualnim sposobnostima. Ali, kompjuterska brzina i složenost udvostručuju se svakih 18 meseci, i taj trend će se verovatno nastaviti sve dok se ne dostigne složenost slična ljudskom mozgu.”

Možda najveći, i svakako najpoznatiji mislilac u nauci posle Ajnštajna sedeo je u svojim motorizovanim invalidskim kolicima i pokazivao rukom prema vratima, uputivši mi širok osmeh. “Pogledaj iza vrata”, kaže profesor Stephen Hawking svojim kompjuterskim glasom. Bacio sam pogled. Na zidu pored vrata je stajala uramljena crno-bela fotografija na kojoj je profesor u prvom planu, a Merilin Monro, naslonjena na “kadilak”, pozira iz pozadine. Nasmejao sam se. Možda je profesor ovih dana uradio fotografiju i sad je svima pokazuje; pretpostavljao sam da nije želeo komentar, već da je to bio njegov način pozdravljanja i probijanja leda.

Svi razgovori sa Hokingom dugo traju, čak i oni kratki. Profesor diže obrvu kada hoće da kaže “da”, namiguje levim okom za “ne”, i uglavnom komunicira pomoću uređaja za sintezu glasa brzinom od 15 do 20 reči u minuti. Profesor Hoking pati od bolesti motornih nervnih ćelija, veoma retkog oboljenja koje degeneriše centralni nervni sistem i dovodi do denervacije mišića. Bolest motornih nervih ćelija ne utiče na druge funkcije mozga, kao ni na čula, i prvi put je utvrđena kada je Hoking imao 21 godinu. Lekari su mu tada saopštili da može da živi još najduže dve ili tri godine; profesor Hoking danas ima 57 godina.

Pobedio je smrt, ali je njegovo telo ostalo paralizovano – jedini pokreti koje može da načini jesu mali pokreti prstima. Nije u stanju normalno da upotrebljava tastaturu za kucanje već koristi ‘ručne miševe’ pomoću kojih bira slova, reči i izraze iz indeksa na kompjuterskom monitoru. Proces pisanja je užasno spor, a u trenutku kada profesor Hoking konstruiše celu rečenicu ili pasus na monitoru, aktivira se glas robota. Čovek sa čudovišnim, briljantnim i kreativnim mozgom osuđen je da zauvek izražava svoje misli brzinom imbecila! Stoga nismo imali vremena za kratke razgovore. Na prekretnici milenijuma, u Odsek za primenjenu matematiku i teoretsku fiziku Univerziteta u Kembridžu, gde je Hoking zaposlen na mestu profesora (nekada je Isak Njutn radio na tom mestu), došao sam sa pitanjem šta čovečanstvo čeka u budućnosti. “Ako svetsko stanovništvo nastavi da se uvećava kao do sada – udvostručuje se svakih 40 godina – do 2600. godine neće biti dovoljno mesta za sve stanovnike planete Zemlje.” Da li ćemo, upitao sam, biti u stanju da se proširimo na druge planete? Njegove ruke su počele da se kreću. Jedini zvuci koji smo mogli čuti u prostoriji bili su kliktanje ‘ručnog miša’ i zujanje kompjutera. Elektronski glas se začuo pet minuta kasnije: “Vrlo je verovatno da će u toku sledećeg veka biti izveden let na Mars sa ljudskom posadom”, kaže Hoking. “Međutim, planeta Zemlja je ubedljivo najpovoljnija planeta za život u Sunčevom sistemu. Mars je mali, hladan i bez mnogo atmosfere, kao i ostale planete koje su potpuno neodgovarajuće za ljudska bića. Moraćemo da naučimo da živimo u svemirskim stanicama ili da putujemo do sledeće zvezde, a to nećemo izvesti u sledećem veku.”

Upitao sam Hokinga kojom ćemo brzinom putovati do sledeće zvezde. Pauza, a potom odgovor: “Plašim se da, bez obzira na to koliko ćemo možda postati pametni, nikada nećemo moći putovati brže od svetlosti. Da je moguća brzina veća od svetlosne, bilo bi moguće i putovanje kroz vreme, a do sada nismo videli posetioce iz budućnosti. To znači da će putovanje do zvezda biti spor i mukotrpan posao, putovaće se raketama pre nego letelicama koje postižu svetlosnu brzinu. Kružno putovanje do centra galaksije trajaće 100.000 godina. Do tog vremena ljudska rasa biće izmenjena do neprepoznatljivosti, ako ne i dovedena do samouništenja.”

Prozori u Hokingovoj sobi su bili otvoreni iako je napolju bilo zaleđeno, i duvao je oštar vetar; njegov asistent Kris objašnjava da profesor bolje misli u hladnoj prostoriji. Pokušao sam da sprečim cvokotanje zuba dok sam pitao da li će ljudska vrsta nastaviti da se menja, ili će možda dostići svoj konačan nivo razvitka i znanja. Začulo se ‘klik, klik, klik’: “U narednih 100 godina, ili čak u sledećih 20 godina, moguće je da ćemo otkriti kompletnu Teoriju o osnovnim zakonima univerzuma (takozvanu Teoriju svega u kojoj je Kvantna teorija sjedinjena sa Ajnštajnovom Teorijom relativiteta), ali neće postojati granica složenosti bioloških ili elektronskih sistema koje možemo da izgradimo pod ovim zakonima.” Upravo sam se spremao da postavim dodatno pitanje kada su se njegove ruke ponovo pokrenule. Za nekoliko minuta nastavio je izlaganje: “Ljudska tela su daleko od najsloženijih sistema, a u proteklih 10.000 godina u ljudskom DNK nije bilo značajnih promena. Ali uskoro ćemo biti u stanju da povećamo složenost našeg sopstvenog zapisa, našeg DNK, i nećemo morati da čekamo spori proces biološke evolucije. Verovatno ćemo biti u mogućnosti da redizajniramo naš genetički kod u narednih 1000 godina tako što ćemo, na primer, povećati veličinu mozga. Naravno, mnogi smatraju da će genetički inženjering na ljudima biti zabranjen, ali ja mislim da je njegov razvoj nemoguće sprečiti. Primena genetičkog inženjeringa na biljkama i životinjama biće opravdana iz ekonomskih razloga, a neko će zagristi i pomeriti granice. Ukoliko ne budemo imali totalitaran svetski poredak, naći će se neko ko će pokušati da usavrši ljudsku vrstu.”

Profesorova predviđanja, naročito njegove ideje o usavršavanju ljudske vrste, zvuče još ubedljivije dok ih on lično saopštava. Vreme je još relativniji pojam kada ste u njegovom društvu; tokom dugih pauza između pitanja i odgovora čini mi se da vreme protiče sporije nego inače. Intervju je trajao četiri sata sa pauzama, kada je medicinska sestra ulazila i tražila od mene da napustim sobu. Profesor je imao operaciju na jednjaku početkom prošle godine kojom je sprečen ulazak hrane u pluća, ali još uvek mu je neophodna svakodnevna sukcija. Nisam, međutim, morao da napustim sobu kada je sestra došla sa gomilom lekova. Dok je sestra radila svoj posao, profesor je strpljivo nastavljao sa sastavljanjem rečenica i pasusa na monitoru kompjutera. Upitao sam ga da li će sa razvitkom i usavršavanjem ljudi nastati veliki socijalni i politički problemi u odnosu na ‘nepoboljšane’ pojedince. “Ja ne zagovaram humani genetički inženjering” , stiže Hokingov metalni odgovor. “Samo kažem da je vrlo verovatno da će se to dogoditi, i da moramo da naučimo kako da se nosimo sa tim. Na neki način, ljudskoj vrsti je potrebno usavršavanje njenih mentalnih i fizičkih kvaliteta da bi se suočila sa nadolazećim kompleksnim problemima i izazovima, kao što je putovanje u svemir.”

“Da bi biološki sistemi bili u prednosti nad elektronskim, potrebno je dodatno usavršavanje ljudske vrste. Kompjuteri trenutno imaju prednost u brzini, ali ne pokazuju nikakve znake inteligencije. To ne iznenađuje pošto su današnji kompjuteri i dalje manje složeni od mozga jedne kišne gliste, vrste koja nije poznata po svojim intelektualnim sposobnostima. Ali, kompjuterska brzina i složenost udvostručuju se svakih 18 meseci, i taj trend će se verovatno nastaviti sve dok se ne dostigne složenost slična ljudskom mozgu.” Ali, ako se to desi, da li će kompjuteri zaista imati pravu inteligenciju? “Ako vrlo komplikovani hemijski molekuli utiču na to da ljudi postanu inteligentni, onda podjednako komplikovana elektronska kola mogu takođe da učine da se kompjuteri ponašaju inteligentno. A ako su oni (kompjuteri) inteligentni, verovatno će moći da stvore kompjutere koji su još inteligentniji i složeniji od njih.”

Nijedan od uobičajenih zakona društvene interakcije nije moguće primeniti u razgovoru sa profesorom Hokingom, i već posle pet minuta duge pauze u razgovoru prestaju da budu neprijatnost. Široki, razoružavajući osmeh i izražajne oči koje zrače ponekad govore jasnije nego monotoni kompjuterski glas. Kada sam ga upitao da li će se trend porasta biološke i elektronske složenosti nastaviti u nedogled ili će doći do određene prirodne granice, oči su mu zasijale, a ruke se frenetično bacile na posao. Deset minuta nakon toga uređaj se oglasio monotonim tonom: “Posmatrano sa biološke strane, do danas su granice ljudske inteligencije bile uslovljene veličinom ljudskog mozga koji prolazi kroz kanal za rođenje”, kaže profesor Hoking. “Posmatrajući rođenje moje troje dece, shvatio sam kako je teško izvaditi glavu deteta prilikom rođenja. Ali, očekujem da ćemo u narednih sto godina naučiti kako da pravimo bebe izvan ljudskog tela, i granica će biti otklonjena. Konačno, sa uvećanjem volumena ljudskog mozga putem genetičkog inženjeringa suočićemo se problemom hemijskih poruka u mozgu koje su zadužene za mentalnu aktivnost, ali se relativno sporo kreću – stoga dalje usavršavanje složenosti mozga odvijaće se na uštrb brzine. Bićemo ili brzi na pameti ili inteligentni, ali ne i jedno i drugo.” Profesor nastavlja da objašnjava da elektronska kola imaju isti problem kao i ljudski mozak – složenost-nasuprot-brzini, i da je već danas jedino brzina svetlosti praktična granica brzine kompjutera. “Jedan od načina da se usavrši sistem je pravljenje manjih elektronskih kola unutar kompjutera. Najzad, postojaće granice određene samom atomskom prirodom materije. Drugi način na koji elektronska kola mogu da povećaju svoju složenost u brzini je ‘kopiranje’ ljudskog mozga. Ljudski mozak nema jedinstveni procesor, poput kompjutera koji obrađuje pojedinačne komande u nizu, već milion procesora koji istovremeno rade. Takav grupni paralelni proces biće takođe budućnost ‘veštačke’ inteligencije.”

Vreme je da postavimo veliko pitanje: “Da li ćemo ostvariti kontakt sa vanzemaljcima u sledećem milenijumu?” Hoking se smeje dok prstima artikuliše svoje misli. Odgovor dolazi sedam minuta kasnije: “Ljudska vrsta ima sadašnji oblik samo poslednjih dva miliona godina, što je samo jedan delić vremena od 15 milijardi godina posle Velikog praska. Čak i da se život razvio u drugim zvezdanim sistemima, šansa da se susretnemo sa nama prepoznatljivim oblikom života je veoma mala. Živa bića sa druge planete biće ili mnogo primitivnija, ili pak mnogo naprednija od nas samih. A ako su mnogi napredniji od nas, zašto se već dosad nisu raširili po celoj galaksiji i posetili planetu Zemlju? Moguće je da postoji napredna rasa tamo negde koja je svesna našeg postojanja, ali nas ostavlja da se kuvamo u sopstvenom primitivnom sosu. Međutim, sumnjam da bi bili tako obzirni prema nižoj formi života. Postoji jedna uvrnuta priča o tome zašto nas nisu kontaktirali vanzemaljci. U toj priči se kaže da će civilizacija, kada dostigne ovaj današnji stupanj razvitka, postati nestabilna i sklona samouništenju. Ali ja sam optimista, i mislim da imamo dobre šanse da izbegnemo nuklearni rat i Armagedon.”

Hoking je poznat po svom smislu za humor – voli da pravi šale na račun američkog akcenta koji proizvodi uređaj za sintetizovanje glasa, kao i na račun njegovog pojavljivanja u dve popularne američke serije, “Zvezdanim stazama” i “Simpsonovima”. Priča se da profesor prelazi točkovima svojih invalidskih kolica preko stopala osoba koje mu dosađuju i, upitan za istinitost te storije, kaže: “To su zaista zlobne glasine. Pregaziću kolicima svakog ko se usudi da ponovi taj trač.” Razgledao sam malo po njegovoj sobi u pauzama: karaoke mašina na podu, kalendar sa Merilin Monro pored vrata, sat sa Homerom Simpsonom na zidu, ruske “babuške” na policama… Na policama stoji razglednica sa likom Simpsona koji kaže “svaki put kad naučim nešto novo, izleti nešto staro iz mozga”, a na vratima stoji zalepljena još jedan poruka – “molim vas, tišina, gazda spava”. Pored toga stoje fotografije Hokingove dece i unuka, i kaže da mu je jako žao što nije mogao da se igra sa svojom decom kada su bili mali zbog svoje bolesti.

Na policama su se takođe mogle videti stručne knjige, kao što su “Leva ruka kreacije”, “Kvantna gravitacija”, “Crna rupa” i “Dve dimenzije kosmologije”. Međutim, nisam primetio primerak knjige “Kratka istorija vremena”, koju je Hoking napisao 1988. godine u nastojanju da objasni svojim čitaocima kako je nastao svemir. Knjiga je bila prevedena na 65 jezika i, iako je verovatno samo nekolicina uspela da prati radnju dalje od prvog poglavlja, postala je jedna od najprodavanijih knjiga iz te oblasti. Hoking je nesumnjivo bogat čovek – njegovi honorari za održana javna predavanja u Americi i Bliskom istoku iznose 50.000 funti, a za pojavljivanje u televizijskim reklamama za firmu “Specsavers” čak 100.000 funti. Smatra se da su njegova ukupna primanja preko milion funti godišnje. Upitao sam ga šta mu znače bogatsvo i uspeh. “Možda sam uspešan u svom poslu”, kaže pomoću mašine, “ali u poređenju sa poslovnim ljudima, moje bogatstvo nije ništa. Meni je potrebno mnogo medicinske nege da bih živeo normalan život, a za to sigurno neću dobiti novac od socijalnog. Bez kompjutera i medicinske pomoći bio bih zarobljen u kući, i verovatno ne bih dugo živeo. Veoma je važno da zaradim dovoljno da bih mogao da podmirim troškove medicinske pomoći i u budućnosti.”

Stiven Hoking se oženio 1995. godine medicinskom sestrom Ilejn, bivšom ženom izumitelja uređaja za sintetizovanje glasa. Te iste godine razveo se od bivše žene Džejn sa kojom ima troje dece. Hoking je upoznao svoju prvu ženu tokom novogodišnje proslave 1962. godine, kada je bolest već uzimala maha, i oženio se tri godine nakon toga. Stiven Hoking je rođen 8. januara 1942. godine, trista godina nakon smrti njegovog idola Galileja. Odrastao je u Sent Albaniju u normalnog, nespretnog dečaka, koji je pravio vatromete i prespajao žice televizora i radija u pokušaju da izmisli kompjuter. Nasledio je od svog oca, ekscentričnog medicinskog istraživača, rukopis koji nije mogao da se čita. Dok je bio student fizike u Oksfordu, nikada nije pohađao predavanja, jer je ubrzo shvatio da je intelektualno superiorniji od svojih predavača, i zato što mu je bilo dosadno. Hoking možda nikada ne bi postigao toliko u nauci da zbog prirode bolesti nije bio prinuđen da problem rešava isključivo u glavi geometrijskim putem – u 11. dimenziji, kako sam kaže.

Čist um zarobljen u beskorisnom telu. Hoking je, poput Miltona s njegovim slepilom; Betovena s njegovom nesposobnošću da čuje muziku koju stvara, tragičan i romantičan lik istovremeno. Ali, on ne želi da misli o sebi na taj način: “Nikada ne doživljavam sebe kao savršen duh u nesavršenom telu. Mogu da budem ponosan na pamet koju imam, ali isto tako prihvatam i nepokretnost svog tela kao deo sebe”.

(The Daily Telegraph)

preuzeto iz www.vreme.com

WHY – Ploveća vila

U susretu sa čudesnim, reagujem uvek na isti način – ne mogu prestati da o tome razmišljam. Čuo za ovo i odmah počeo da tragam po Internetu za informacijama dok ih konačno nisam pronašao.

Reč je o prelepoj jahti-vili neverovatnog oblika – pdoseća pomalo na ribu list, ili ražu, ili najpreciznije (ali lišeno simbolike) na ploveći trouglasti hotel.

No da ne pričam previše, pogledajte ova dva filma. I uživajte, ovo je zaista prelepo. Izuzetna kombinacija arhitekture, pomorskog inženjeringa i savršena igra prostora, svetlosti i senke.

Više informacija možete naći na zvaničnom web sajtu: Wally Hermès Yacht

Bajka o malom mravu

Karijera vrednog mrava.
Poučna priča o biznisu.

Leonardov CV

Da, ovo je CV Leonarda da Vinčija.

Pre nego što je napravio sve one divne slike, Mona Lisu, Tajnu večeru, skice padobrana i helokoptera, zupčanika, automobila, 1482. godine, u tridesetoj godini poslao je svoj resume (CV) Vojvodi od Milana, Ludoviku il Moro.

Obratite pažnju na tekst ovog CV-a, ne zamerite, na engleskom je:

“Most Illustrious Lord, Having now sufficiently considered the specimens of all those who proclaim themselves skilled contrivers of instruments of war, and that the invention and operation of the said instruments are nothing different from those in common use: I shall endeavor, without prejudice to any one else, to explain myself to your Excellency, showing your Lordship my secret, and then offering them to your best pleasure and approbation to work with effect at opportune moments on all those things which, in part, shall be briefly noted below.

  1. I have a sort of extremely light and strong bridges, adapted to be most easily carried, and with them you may pursue, and at any time flee from the enemy; and others, secure and indestructible by fire and battle, easy and convenient to lift and place. Also methods of burning and destroying those of the enemy.
  2. I know how, when a place is besieged, to take the water out of the trenches, and make endless variety of bridges, and covered ways and ladders, and other machines pertaining to such expeditions.
  3. If, by reason of the height of the banks, or the strength of the place and its position, it is impossible, when besieging a place, to avail oneself of the plan of bombardment, I have methods for destroying every rock or other fortress, even if it were founded on a rock, etc.
  4. Again, I have kinds of mortars; most convenient and easy to carry; and with these I can fling small stones almost resembling a storm; and with the smoke of these cause great terror to the enemy, to his great detriment and confusion.
  5. And if the fight should be at sea I have kinds of many machines most efficient for offense and defense; and vessels which will resist the attack of the largest guns and powder and fumes.
  6. I have means by secret and tortuous mines and ways, made without noise, to reach a designated spot, even if it were needed to pass under a trench or a river.
  7. I will make covered chariots, safe and unattackable, which, entering among the enemy with their artillery, there is no body of men so great but they would break them. And behind these, infantry could follow quite unhurt and without any hindrance.
  8. In case of need I will make big guns, mortars, and light ordnance of fine and useful forms, out of the common type.
  9. Where the operation of bombardment might fail, I would contrive catapults, mangonels, trabocchi, and other machines of marvelous efficacy and not in common use. And in short, according to the variety of cases, I can contrive various and endless means of offense and defense.
  10. In times of peace I believe I can give perfect satisfaction and to the equal of any other in architecture and the composition of buildings public and private; and in guiding water from one place to another.
  11. I can carry out sculpture in marble, bronze, or clay, and also I can do in painting whatever may be done, as well as any other, be he who he may.

Again, the bronze horse may be taken in hand, which is to be to the immortal glory and eternal honor of the prince your father of happy memory, and of the illustrious house of Sforza.

And if any of the above-named things seem to anyone to be impossible or not feasible, I am most ready to make the experiment in your park, or in whatever place may please your Excellency – to whom I comment myself with the utmost humility, etc.”

Primetićete kako je fantastično napisan ovaj rezime. Leonardo se nije bavio nabrajanjem svojih dostignuća, već je pisao imajući na umu potrebe Vojvode. Kroz glavu su mu verovatno prošle slike bitke i kako je dobija. Leonardo vešto prodaje svoje sposobnosti budućem poslodavcu i ovo je sjajan primer kako treba sebe preporučiti.

CV nije popis  onoga šta ste radili, CV služi da ubedite budućeg poslodavca da ste vi kao stvoreni za njegovu kompaniju!

Dodir genija posle 500 godina!

(izvor: Marc Cenedella, Founder & CEO, TheLadders.com)

Kako to Stiv Džobs to radi?

Učite od majstora prezentacije:

1968

“Nikad ne objašnjavajte šta radite. Na taj način gubite mnogo vremena, a tek retko kad će se dogoditi da vas shvate. Pokažite im delima, a ako ne razumeju, ko ih jebe, možda ih pridobijete svojom novom akcijom”

– Abbie Hoffman, Revolution for the Hell of It, 1968

Šta znači biti šezdesetosmaš i šta znači šezdesetosmaš danas? Neki tvrde da je to nešto loše, neki koji su bili stariji od mene u to vreme, a neki drugi da je to nešto izuzetno dobro.

Ja znam sledeće:

To je bila godina globalnih promena. Prehodne velike promene bile su 1848, ali su zahvatile samo Evropu stvarajući jedan novi, ipak bolji svet od prethodnog. Nisam ni tada u njima učestvovao ali verujem da je to tako.

A šta je sa šezdesetosmom i zašto je neki vole a neki mrze.

Po nekima to je bila godina droge, sexa i rock’n’rolla. Ok, Frojd bi imao objašnjenje što bi nekome smetala takva  šezdesetosma. On je sve objašnjavao kroz sex 🙂

Međutim, to je bila i godina atentata na Martina Lutera Kinga Jr, Roberta Kenedija, pobune na nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke u Čikagu, Praškog proleća i studentskih protesta u celoj Evropi, antiratnog pokreta, ofanzive Tet u Vijetnamu, Black Powera, avangardnog pozorišta, uzleta ženskog pokreta, okupacije Čehoslovačke, početak kraja Sovjetskog Saveza. Spontani (ili ne) ustanci javljali su se šriom sveta od Njujorka, Čikaga pa sve do Berlina, Praga,Varšave, Tokija, meksika, pa i Beograda. Jedna veoma značajna karakteristika učinila je ovu godinu posebnom: svet je pratio promene uživo, putem televizijskih prenosa i tako su ovi protesti postali “globalan” događaj. Posle 1968-e, svet više nije bio isti. Današnji svet svoj izgled duguje toj godini.

hippie

The History Channel: 1968

Šta imamo danas? Godine 1968 crnac, Martin Luter King Jr, borac za prava crnaca je ubijen, 40 godina kasnije, afro-amerikanac (više nije korektno koristiti naziv “crnac”) Barak Obama postao je predsednik Amerike, globalnost događaja je postala neraskidivi fenomen današnjice, zapravo, svakodnevnica, žene imamo u većini zemalja na vodećim pozicijama, koristeći Internet oslobađaju se stega i osvajaju slobodu Iranci i Kinezi dok njihove vlade uzaludno pokušavaju da im uskrate pristup Internet lokacijama koje su po njima štetne. Bitef, osnovan 1967. postao je tradicija.

Šezdesetosmaši dugo nisu bili omiljeni, a treba to i razumeti. Tih godina nije se smelo demonstrirati kao sad, čim nekom padne na pamet. To je bilo izuzetno smelo i ravno revoluciji.

Da ne dužim, pročitajte tekst čerđa Konrada o šezdesetosmoj. I odslušajte Azru.

Iz samo meni znanih razloga, ja veoma volim šezdesete godine…

Anatomija biznisa – Hiring & Firing u XXI veku

Kako zapošljavate ljude?

Jednom sam čuo od nekog da je najveći deo posla u HR – zapošljavanje i otpuštanje (Hiring & Firing).

Dok se u “svetu” koriste i usluge specijalizovanih HR agencija i specijalizovan softver, na ex-yu prostorima to nije slučaj. Bodu mi oči reči “svet” i “ex-yu”. Obe već nerado upotrebljavam jer i jedna je dovoljna da ilustruje zaostatak za razvijenim svetom a ja bi ih nazvao pobednciima.

Kako HR softver može pomoći da i mi postanemo pobednici?

Tzv Aplicant Tracking System u svetu poznat pod skraćenicom ATS je gotovo nezamenjiv alat svakog HR departmenta u kompanijama širom sveta.

To je tamo negde gde su “bliži bogu”, a zaašto to kod nas nije slučaj?

Odgovor je vrlo jednostavan. Ljudi u kompanijama ili nisu dovoljno obavešteni o višestrukoj koristi ATS ili ne žele da odvajaju novac za softver koji ce uglavnom da koristi kadrovska služba.

Upitao sam gospodina Sašu Cimbala koji se bavi prezentacijom i prodajom ovakvog softvera gotovo 5 godina, zašto bi neko morao da razmisli o korišćenju ovakvog alata .

Odgovorio mi je:

Prednosti kompanija koje koriste ATS su sledeće:

Većina kandidata u današnje vreme trazi posao preko oglasa na internetu. Ukoliko se koristi ATS, nema potrebe da se postavlja korporativni email i time zatrpava korporativni, a nekad i lični Inbox, vec kandidati svoje aplikacije šalju direktno u vašu bazu, preko linka koji je direktno povezan sa sekcijom “zapošljavanje” na kompanijskoj web stranici.

Baza u koju se kandidati prijavljuju je pretraživa po ključnim rečima u biografiji (boolean search) i naravno po parametrima koji se mogu prilagoditi potrebama klijenta. Neki od parametara su: grad, okrug, stručna sprema, godine radnog iskustva itd.

Softver prati celokupan proces zapošljavanja svakog od kandidata. Lični karton aplikanta pruža sve neophodne informacije korisnicima ATS. Da li je kandidat kontaktiran, na koji način je kontaktiran, prvi utisci o kandidatu, status kandidata (interviju, ponuda za posao, odbijen ili primljen…)

Veoma jednostavno postavljanje novih otvorenih radnih mesta na korporativnu web stranicu i još jednostavnije uklanjanje popunjenih pozicija, bez kontakta sa IT odeljenjem u kompaniji.

Možda i najvažnija prednost ATS softvera je ušteda vremena, a samim tim i novca, u praćenju svih procesa vezanih za zaposljavanje kandidata. Menadžeri sektora, zaduženi za zapošljavanje i HR menadžeri mogu vrlo kvalitetno i brzo da komuniciraju putem softvera i da u svakom momentu imaju informaciju o statusu svakog od aplikanata.
Softver je  obično web baziran, tako da mu se moze pristupiti sa bilo kog računara i sa bilo koje lokacije, naravno uz odgovarajuću šifru.

Kompanije koji su uvele ATS mogu da uštede i do 60% vremena u celokupnom procesu zapošljavanja i dokazano podižu kvalitet primljenih kandidata kroz ovakav sistem rada.

Hmm, hvala mom imenjaku na iscrpnom odgovoru koji sam poželeo da podelim sa vama. Vidite da je dobro zvati se Saša :))

Za sve dodatne informacije možete posetiti http://indago7.com/

Dakle to je bilo o zapošljavanju (hiring) a šta je sa otpuštanjem (firing)? Otpuštanje danas nije pametno uraditi bezobzirno prema zaposlenom. Pametna kompanija će sa zaposlenima koje mora otpustiti komunicirati na adekvatan način i prema unapred utvrđenom planu interne komunikacije. Nikad se ne zna šta donosi sutrašnji dan i gde se taj neko koga ste otpustili i možda time stvorili sbei neprijatelja može pojaviti. Možda će vas neprofesionalni odnos prema otpuštanju koštati nekog budućeg posla ili loše reputacije.

Navešću samo par ideja za razmišljanje:

Razmislite kako da zbrinete one koje otpuštate ili da im bar olakšate nalaženje novog posla. Dajte im preporuku. Ne čekajte da je sami traže. Dajte im otpremninu. Možete ipak i malo više od onga šta morate, pogotovu ako do otpuštanja ne dolazi greškom zaposlenog.

U javnosti terba da se predstavljate kao društveno odgovorna kompanija koja vodi računa o svojim zaposlenima. Uvek.
Zaposlenima kojima je ostalo do 2 godine do penzije možete uplaćivati penziono osiguranje i doprinose.

Budite kreativni, i budite ljudi iako ste biznismeni.

Zaposleni kojima je ostalo više od 2 godine do penzije ponuditi opciju US Aid ili nekih drugih subvencija– naprimer pokretanje sopstvenog biznisa.
(Posebna zahvalnost Saši Cimbalu, Indago7 & Oris cretive solutions za informacije o ATS)

Google Buzz i srpska posla

Po užasnoj mećavi vratih se iz Niša.

Od Niša do Beograda – đene đene. Od Beograda do Novog Sada i sam Novi Sad – užas.

Ali o tom potom.

Imao sam predivno društvo pa je putovanje bilo zanimljivo a čim uđoh u stan, izađoh na svoj Google mail, kad tamo – mater mu, opet je Google nešto promenio, nudi mi nekakav Buzz. Ma dokle će me više iznenađivati, posle onog glupavog Wave-a, pomislih da je to samo još jedna bezvezna novotarija.

Simpatično. Sweet! Check out Buzz…

Odlično: mikroblogovanje kao na twitteru, facebook status update… lepo lepo i sve to integrisano sa mailom i odmah imam nekoliko ljudi koje pratim i koji mene prate.

Kažu da se može povezati sa Twitter, Flickr, Picasa, Google Reader… šteta što nema vezu sa facebookom.

Navodno, prednost Google Buzza u odnosu na druge društvene mrežebiće mogućnost relevantnost sadržaja i rangiranje u okviru društvenih mreža. Korisnici Google Buzza mogu da vide kompletan sadržaj postavljen od strane onih koje “prate”, ali istovremeno mogu da vide i sadržaj korisnika koje „ne prate“, ukoliko se njihovim prijateljima dopao sadržaj ili su ga komentarisali. Da, to sam odmah uočio.

Uključene su i neke funkcije za učenje – možete naučiti Google Buzz da prepozna šta vi smatrate interesantnim sadržajem jednostavnim pritiskom na taster “not interested”, ukoliko nisu zainteresovani za preporučene informacije koje su im stigle. To doduše nisam video jer koristim Google Chrome, za mene to ako ne postoji u ovom browseru i ne postoji.

Pročitah na B92 da je Google je ponudio i aplikaciju za mobilne uređaje koja može povezuje GPS uređaj i Buzz čime se ostvaruje lokacijski servis. Neko mi nedavno reče “zašto ne koristiš twitter da ljudi znaju gde se nalaziš jer si stalno u pokretu”. Možda je ovo rešenje?

Divan novi svet, iz te “omražene” Amerike.

A sad natrag u Srbiju, sa početka priče.

Gde su pobogu komunalci kad treba da se čisti sneg? Umeju da štrajkuju (uz kuvano vino koje je sindikat obezebedio štrajkačima), ali ne umeju da zarade svoju platu!

Prve pahulje snega isterale su vozila za čišćenje snega na autoput već kod Aleksinca, na deonici od Aleksinca do Ražnja, inače poznatoj po stvaranju snežnih smetova. U Beogradu prilično čisto na ulicama. A čim smo izašli iz Zemuna – haos, i što dublje ulazimo u srce Vojvodine sve do samog Novog Sada, nigde nijednog jedinog vozila koje bar posipa so po kolovozu ako ne čisti sneg. na prilazu mostu kod Beške, onom jezivom izgrbavljenom mostu koji nikako da se sruši, ali nikako ni da se popravi nikakva svetlosna signalizacija, zatim suženje puta obeleženo crveno belim znakovima sa tek ponekim svetlom. Užas!

Jadno za srpsku Atinu. Minus, jedinica i to kao vrata!

Ok, ok, nije isto Buzz i Sneg, ali makar zarad ovih stotina hiljada ljudi koji žive ovde, i onih hiljada koji su bili na neočišćenom putu, makar iz ljubavi prema ljudskom rodu, humanosti, političkih poena, političari isterajte mater mu one koji treba da čiste sneg na ulice! A ne kao za svetog Nikolu da izađu tek sutradan u 11 sati prepodne, kad su se naspavali. Alo Lale, ima stvari koje ne mogu baš da čekaju dok razmislite šta ćete. Ili vodite grad i teren koji ste “osvojili” kako treba ili mrš!

Anatomija (ne)uspeha – moram mnogo da radim…

Zamislite muvu u providnoj flaši. Flaša nije zatvorena. Ili još bolje, posmatrajte je. Izvedite eksperiment. Ostavite mali otvor, dovoljan da izađe kroz grlić flaše. Muva će besomučno pokušavati prođe kroz zid flaše, trošeći energiju, i u uzaludnim pokušajima da izađe može i uginuti. A da samo ume da razmisli i osvrne se oko sebe, videla bi na vrhu flaše izlaz. Međutim, nju čula varaju i ona veruje da je ono šta vidi – svet iza zida flaše ono čemu treba da ide najkraćim mogućim putem.

Koliko puta ste i sami bili u ovakvoj zamci, uzaludno se trudeći sve više i više ali rezultata nije bilo.

Suština ovog problema je u činjenici da više nije isto što i bolje. I ne postoji linearna zavisnost koja garantuje da će duplo više napora uroditi duplo boljim rezultatima.

Potrebno je raditi pametnije, čak i manje, efikasnije, trošiti što manje energije. U literaturi ovo se često naziva LEAN princip.

Reč LEAN je engleskog porekla i znači mršav-vitak. Ranije se ova reč pre svega odnosila na sportiste koji su vitki, žilavi, vrhunski efektni u sportu kojim se bave. Inače ova reč ne označava samo fizičko stanje, već i posebnu mentalnu disciplinu (psihičku snagu). Posmatrajući samu definiciju ove reči, možete pretpostaviti da primenjeno na poslovne organizacije LEAN znači organizaciju koja je maksimalno efektna u onome što radi, trošeći minimum potrebnih resursa, a pružajući najbolji mogući kvalitet (proizvoda ili usluga). LEAN ne znači samo postizanje ovakvog stanja, već i posvećenost nizu principa i praktičnih vežbi koje ovo željeno stanje kontinuirano održavaju. Organizacija koja je LEAN uspešno pobeđuje svoju konkurenciju (brža je, okretnija, manje troši, više postiže).

(izvor: Poslovna znanja)

Svedeno na pojedinca, to znači takođe trošenje manje resursa ali i  (prateći Ajnštajnovu misao “mašta je bitnija od znanja”) sposobnost da se aktivno i kreativno upotrebi mašta i pronađe drugačiji pristup rešavanju problema.

Pogledajte animaciju sledećeg primera – čuvena glavolomka: 9 tačaka koje treba spojiti jednom izlomljenom neprekidnom linijom koja se sastoji od 4 duži.

Jednostavno? Samo je potrebno razmišljati “van okvira”.

Uvek tražite drugačija rešenja! Da bi bili uspešniji od drugih, nije potrebno da radite mnogo više. Možda samo malo više ali svakako mnogo pametnije.

Umetnost prodaje – reklamacije

Reklamacija je sastavni deo biznisa i prodaje. Ne postoji način da se izolujete od reklamacija osim da se sakrijete posle prodaje. Kao i u svakoj fazi prodaje i u rešavanju reklamcija postoje jasna pravila i kada se ona slede reklamacije se rešavaju uspešno i na zadovoljstvo i korisnika i kompanije odnosno prodavca.

Pre svega treba da shvatite da ćete vrlo retko imati uljudno i smireno izrečenu reklamaciju. Ljudi se osećaju izneverenim, prevarenim i vrlo često kad imaju reklamaciju to čine na neprikladan način.

Zato je osnovno u rešavanju reklamacije da razumete zašto to kupci čine?

Kupac koji ulaže reklamaciju, time nedvosmisleno pokazuje:

1. da je očekivao više od vašeg proizvoda i

2. da želi da problem bude rešen.

Zato ga pažljivo saslušajte i smireno vodite kroz proces rešavanja reklamacije.

1. korak: Aktivno slušanje

Slušajte šta vam kupac govori. Zapisujte. Ako reklamaciju primate telefonom, pokažite rečima da zapisujete: “samo da zapišem”, “ponovite molim vas da zapišem”, itd.

2. korak: Izvinite se, izrazite čuđenje

“Žao mi je da čujem da se to desilo…naime to se vrlo vrlo retko dešava”…

3. korak: Uključite kupca u razgovor

“Recite mi… kako da rešimo ovo? Imate predlog?”

Kupci obično nemaju predlog. Zovu impulsivno i biće zatečeni. Ako se to desi, ponudite rešenje. Obavezno pitajte kupca da li ga ponuđeno rešenje zadovoljava. Ako kupac ima predlog, razmotrite ga zajendo sa njim na bazi mogućnosti kompanije i interesa kupca. Ako ne možete sami odlučiti recite da morate da se konsultujete, dogovorite rok u kome ćete pozvati kupca i sve čak i da nemate rešenje pozovite ga tada i zatražite još malo vremena na isti način, definišući rok u kome ćete se javiti. Ako imate rešenje tj predlog usaglasite ga sa kupcem. Itd. Upamtite da ne smete da ga izgubite kao kupca.

4. korak: Obećajte da ćete pozvati ponovo da se uverite da je ubuduće sve u redu. A onda to i učinite posle nekoliko dana.

Važno: Sve beležite.

U timovima koje sam vodio reklamacije su uvek imale najviši prioritet a dokument o reklamacijama je bio definisan kao psolovna tajna. Uvek se znalo ko je i kada primio reklamaciju, kome je informacija prosleđena, od koga je zatražena pomoć u rešavanju reklamacije i kako je rešena. Da, imali smo obrazac za reklamacije. 🙂

Za kraj, ono šta prati ceo tok rešavanja reklamacije: u toku rešavanja reklamacije, morate biti u cipelama kupca, ne u svojim. Morate osetiti šta ga muči, razumeti ga

Razmišljajte o sledećoj slici, to su razlozi zašto se svaka reklamacija mora shvatiti veoma ozbiljno.

P.S. Zaboravih reći: moj procenat rešavanja reklamacija je ravno 100%. Prvo, zato što uvek radim sa kvalitetnim proizvodima, a drugo, zato što poštujem kupca. I nikada nisam ponudio ništa na štetu firme niti dao neadekvatnu kompenzaciju kupcu koji ima reklamaciju.

Older posts

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑