Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: August 2010

Nedostaje mi…

Da se razumemo, nedostaje mi, mnogo, iz različitih razloga:

– iz onih sebičnih: da me oraspoloži novim štosom, u taj mah smišljenim; da mogu da ga pozovem da mu ispričam šta mi je palo na pamet; da tamo kroz ko zna koliko godina imam nekog s kim sam odrastao da prebiremo po uspomenama kad nemamo sta drugo raditi

– iz onih nesebičnih: danas je bio divan sunčan dan-znam da je obožavao prirodu i voleo bih da može da oseti sunce; da bude tu da gura šta je naumio; da bude srećan-ne mogu reći do kraja života jer to jeste bio, ali da bude srećan, dugo.

I stvarno mi nedostaje, ma koliko vreme čini svoje i prihvatam činjenicu da je to sve život – i to što nas ima i to što nestajemo, i razumem sve to, ali pomislim na neke paralelne svetove, i ako postoje, kažem sebi, u nekom od njih, ovakva sranja se ne događaju… pogledam u zvezde uveče, i shvatim da smo samo malena zrnca u svemiru… ne mi ljudi, naša planeta; a tek mi-beznačajne nevidljive mrvice, koje svemu ovom daju smisao.

Bezgrešno začeti lideri

”Najlepše pevaju zablude”…, al’ bogme i koštaju

Zašto opet o idealnom menadžeru? Zašto opet dokazivati ono što svako trezven zna i razume: da ništa u životu nije idealno, pa ni idealan menadžer, šef, direktor, rukovodilac, predsednik, tata, mama…? Zašto opet naglašavati da ne postoji čovek koji stalno, o svemu, može donositi dobre odluke i koji nikada neće pogrešiti?
I konačno, zašto se, neretko, na oba pola poslovnog globusa ili, ako ćete drugačije, i na vrhu piramide i na njenom dnu, nalaze oni koji veruju u ono što ne vide i vide ono u šta ne veruju – Mit o idealnom menadžeru.

Zato što je i jednima i drugima tako lakše.

Na jednom polu, na vrhu, je on ili ona. U jednom trenutku, koji ne traje večno (za šta su nam dokaz mnoge nekad sjajne kompanije kojih više nema), uspešan menadžer uspešne kompanije.
U mladim kompanijama uspeh se dogodio zahvaljujući preduzetničkom njuhu da oseti šta se dešava u okruženju, preduzetničkom srcu da izgura i preduzetničkom stomaku da mnoge stvari svari. Nikoga nije puno pitao dok je uspešno vodio sopstvenu kompaniju. A, iskreno, nije ni imao koga da pita. Pa navikao.
U sveže privatizovanim kompanijama, ”dovelo ga” da, sa razlogom, napravi reda. I ”dalo” mu odrešene ruke. Da smanji, linearno, cene dobavljačima 20%. Da poveća efikasnost smanjujući broj imena na platnom spisku za 40%, … bar. Njegovi prvi saradnici dobili odrešene ruke da mu redovno dostavljaju izveštaje.
Nikoga nije puno pitao dok je uspešno vraćao u život posrnulu kompaniju. A, iskreno, nije ni hteo da pita. Pa navikao.
Postoje još neki slučajevi. Ali pitanje je vremena kada će se oni svesti na prethodni.
Svima njima, vladarima, je zajednička nespremnost da saradnicima prepuste ovlašćenja i odgovornost. (”Stepen slobode zavisi od roba a ne od gospodara.”)
Postoje oni koji zaista veruju da su idealni. Nažalost, to nikada neće priznati. Oni će se samo tako ponašati.
I tu će cenu vremenom platiti.
I kad su pali, pali su jer su padu skloni bili.
”Najlepše pevaju zablude”… al’ bogme i koštaju.

A na drugom polu, da li zbog straha ili lenjosti ili nesposobnosti, verovanje – zna on šta radi. Pogotovo kod naroda, bilo jake ili slabe demokratske tradicije koji su kroz vekove, do dana današnjeg, pomoć tražili od svemogućih vođa. Nekad su te vođe plemena vodila, a danas, sem država, vode i kompanije. Razlika je samo terminološka, umesto ”svemogućeg i sveznajućeg vođe”, tu je svemogući menadžer ili još lepše bezgrešnozačeti lider. A podređeni slede nespremni da preuzmu odgovornost ili zbog straha da neće uraditi kako on to zamišlja, ili nesposobnosti zbog neznanja, ili lenjosti …
Neki od njih veruju da ih vode idealni menadžeri. Nažalost, to nikada neće priznati. Oni će se samo tako ponašati.
I tu će cenu vremenom platiti.
I kad su zbog njih pali, pali su jer su padu skloni bili. (”Služite li mitu – poješće vas”.)
”Najlepše pevaju zablude”… al’ bogme i koštaju.
………………………………….
I ovde ću prekinuti ono što sam na početku smatrao da ću sa razlogom zvati predgovor. Našim junacima iz prethodne crtice (u kojoj se sećah pesama Branka Miljkovića i beležaka Živojina Pavlovića) vreme i cena koju će da plate pomoći će da shvate značaj participativnog upravljanja. I krenuće da traže rešenja. Siguran sam da se osnovni koraci nalaze u knjizi dr Isaka Adižesa ”Idealan menadžer“, čija prava poruka se dobije tek kad se pročita i podnaslov ”Zašto ne možete biti idealan menadžer i šta možete da uradite tim povodom”.

Boris Vukić / predgovor knjizi “Idealni menadžer”

Anatomija (ne)uspeha – Psihologija sukoba v.s. psihologija saradnje

Case study: Greškom dok je zaposleni ABC bio na odmoru niko nije proverio njegov email i tako je propušteno da kupcu bude isporučena roba. Zbog toga je kupac dva dana kasnije zvao direktora i protestovao, nakon čega je roba isporučena. Proverom je ustanovljeno da osoba XYZ je zamenjivala osobu ABC ali nije proveravala email. Tako je došlo do greške. Direktor na to odlučuje da svima u firmi smanji platu. Menadžer A kome je taj redlog izložen pokušava da ubedi direktora da to nije dobar potez.

Predlog menadžera A: “Ako već nije ispala frka oko kupca (a i ako jeste) bilo bi dobro pustiti ljude da razmisle da li ima još neko usko grlo da na vreme znamo ako postoje. Usko grlo je sve ono šta zavisi samo od jednog čoveka i nije poznato drugima. Šteta je načinjena, ali umesto njenog uvećanja bolje da to iskoristimo i budemo konstruktivni. Problema će uvek biti, i ako njihovo rešavanje vuče tenzije ljudi ce bežati od odgovornosti cak i u laži. Ako rešavanje problema sadrži saradnju ljudi ce postati odgovorniji. Skidati glave je najlakše i najkratkotrajnije. Ne treba nam stalno tenzija. Razmisli ”

Odgovor direktora: “Nemaš pojma ni o čemu. Ti si taj koji je rekao da nema reda, da trebaju postojati i kazne. Sad govoriš suprotno. Drugo,kad budeš imao kupca kojeg će neko zajebati,onda se javi.”

Odgovor menadžera A: “Imam pojma. Sukobljavaš se nepotrebno kad mozeš iskoristiti. Neće propasti ni kupac ni firma zbog jedne reklamacije. Tebe boli jer je tvoj kupac i to razumem. I normalno je. Nisam pomenuo odsustvo kazne već da se problem rešava u duhu saradnje. Pogledaj kako se i najsitniji problem sakriva u lažima i opravdanjima. Ok, skini svima platu. Kazniceš i one koji nisu krivi. Šta dobijaš time osim straha? Ako je XYZ dobio uputstvo od ABC i to priznaje onda makar opomenu treba da dobije. Ali svi iz toga treba da nauče. A niko ne voli nepravdu i kažnjavajuci solidarno sve umesto pojedinačne krivice uvodiš solidarnu. Onda će postati solidarni i u prikrivanju (grešaka) jer ko god da pogreši svi će biti krivi.”

Odgovor direktora: “Pričaćemo kad se vratiš o našoj daljoj saradnji.”

Obratite pažnju na razliku između pristupa menadžera A i Direktora. U ovoj priči direktor je i suvlasnik firme.

Primetan je princip sukobljavanja umesto saradnje kod Direktora.

Konkretno u ovoj priči menadžer A je pretrpeo teške sankcije jer je imao suprotan stav.

Ovaj mali primer pokazuje koliko je teško uspostaviti normalnu i konstruktivnu komunikaciju. U startu treba proceniti da li je osoba sa kojom ćete sarađivati sposobna da se ponaša konstruktivno ili ne. Ako nije sposobna, treba izbeći saradnju sa takvom osobom.

Anatomija biznisa – Dvojica bez duše-treći bez glave

“Samo je jedna stvar gora od ogovaranja – ne biti ogovaran.”

Oscar Wilde


Spletke na poslu nemoguće je iskoreniti, i u poslu, spletkarenje se kao i u politici tiče moći.Putem spletki zaposleni se povezuju u neformalne grupe  pokušavajući na taj način da ostvare prevlast. U najblažem obliku spletkarenje je sitničavo, ali u najgorem može biti rat. Spletke često počinju naivno a ponekad su inicirane otporom promenama. Prezrivi komentari, “dobronamerna” došaptavanja “pouzdanih” informacija o protivniku među zaposlenima, podržavanje istomišljenika i podrivanje akcija protivnika, čak i na štetu kompanije, uobičajeni su potezi spletkaroša.

Spletkarenje je uvek glupo i to ne  samo zato što je neproduktivno, već i zato što na kraju uništava karijere u većem broju nego što ih pomaže.

Psiholozi i sociolozi kažu da za razliku od mobinga, koji je direktan i kojeg je žrtva uvek svesna, spletkarenje i ogovaranje je uvek tajno, tako da osoba koja je na meti često i ne zna šta je snašlo, dok ne bude prekasno.

Kada spletkarenje obuhvata o širenje informacija iz nečijeg privatnog života ili lažne optužbe, tada spletke direktno štete interesima poslodavca, a moguće je i napraviti krivično delo klevete.

Sociolozi i analitičari takođe preporučuju da ne treba pričati o poslovnim ambicijama jer je to najsigurniji način da vas spletkaroši spreče da ih i ostvarite.

U spletkarenju postoje samo dve kategorije: oni koji mrzi šefa, ili oni koji žele doći na mesto šefa i vide vas kao običnu stepenicu na tom putu. Zapamtite, svaki splektaroš je dvolična osoba po prirodi, spreman i u stanju dati vaša razmišljanja u razmenu za druge informacije. Obratite pažnju na potencijalne neprijatelje oličene u spletkarošima. Da li vode dvostruki život? Da li su često menjali kompanije za koje rade iz neobjašnjivih razloga? Uživaju li poseban tretman u kompaniji? Shvatite na vreme da ako ogovaraju druge – ogovaraće i vas. To je samo pitanje trenutka i interesa.

Najbolje je ako možete da izbegnete takve ljude. Izbegnite svaki razgovor sa njima i zadržite komunikaciju na strogo formalnom nivou. I najdobronamerniji razgovor oni će izvrnuti u svoju korist. Iz iskustva, mogu vam reći da naivna dobronamernost i održavanje prijateljskih odnosa sa svima a koji se ogledaju i u  održavanju komunikacije sa svakim u kompaniji, može da se okrene u kritičnom momentu protiv vas. Kada se to desi, ako ste već pogrešili i uleteli u zamku, postavite gard: odbijte da komentarišete napade! Komentarisanje napada i pokušaj odbrane od njih je isto kao da se rastrčite po dvorištu da sakupljate perje koje je spletkaroš rasuo. Uzalud jurite, i što se više trudite to će gore biti.

Takođe, sve što se čuje o nekom kolegi treba uzimati s rezervom, nezavisno ko širi te informacije. Princip “gluvih telefona”, pri čemu svako u lancu dodaje informacije po svojoj volji, i činjenica da je ljudima neprijatno da provere škakljiv u informaciju spletkarošima daje snagu.

Od menadžera kompanije očekuje se hrabrost u borbi protiv spletkarenja. Prvi korak koji treba uraditi je da izbacite one koji gube vreme na spletkarenje.Bez obzira što vi niste na meti. Shvatite da oni koji imaju posla, nemaju vremena za spletkarenje. A kad to budete izbacili spletkaroše, svima objasnite zašto su otišli. Nemojte reći da su otišli iz preduzeća „iz ličnih razloga“ ili „da provedu više vremena sa porodicom.“ Recite: „Više im je bilo stalo do njih samih nego do uspeha preduzeća”.

Spletkarenje, definitivno, nije način da se dođe do pobede.

Ali, hodajte uspravno. Ako vas napadaju, verovatno vam zavide. Arapi kažu: “Psi laju, a karavan prolazi“. Neka psi laju. Vi radite svoj posao, a kad se ukaže prilika obračunajte se efikasno i profesionalno sa njima.

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑