Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: July 2011

Stop jajarenju

Lepo bi bilo, ali neće tako biti.

Jajara je bilo od kad je sveta i veka i biće ih i dalje.

Poslednjih godinu dana pažljivog praćenja dešavanja na ex-yu a pre svega srpskom Internetu primetio sam na prvi pogled neverovatne trendove:

 

a) poplavu novih Internet, PR, marketing, softverkih preduzetnika, koji su do juče radili u uspešnim kompanijama;

b) eroziju poslovnog morala, kad sam već pomislio da se kao društvo oporavljamo od erodiranog poslovnog i opšteg morala i

c) odsustvo svežih ideja.

Nagli porast novih preduzetnika bih mogao pripisati njihovoj želji da se svoj život uzmu u sopstvene ruke i unovče stečeno iskustvo i poslovne veze ali osim u malom broju slučajeva (koji su za pohvalu)  gde je jasno sa kojim proizvodom ili uslugom ti novi preduzetnici nastupaju, ostali uglavnom imaju firme da bi ih imali bez jasne ideje šta bi radili.

Brojne najave šta će raditi, studije slučajeva, portfoliji klijenata na sajtovima novih preduzetnika često ostaju samo to – najave.

I kako su promenili firme: bila mi je smešna moja naivnost – pa ja nisam skrivao ako sam dobio otkaz ili došao u profesionalni sukob sa poslodavcima pa ga sam dao, a vidi ti ove, kako lepo to upakuju u neku šarenu lažu o novom poslu, ambicijama ili prosto oćute sve odgovore na nezgodna pitanja.

U tom pokušaju probijanja ka novcu, primetio sam njihove stavove da je sve dozvoljeno, da i laž nije loša ako je od koristi, da je lažno predstavljanje marketinški trik, a menjanje mišljenja svakodnevnica. Moje lično razočarenje IT, PR, marketing, softverskom ali pre svega Internet elitom u 2011-oj je doživelo vrhunac. Bez boja snažne firme iza njih, mogao sam mnoge dojučerašnje uzore videti kao sasvim obične ljude pa i manje od toga. Neki čije sam mišljenje cenio pokazali su neverovatan nedostatak širine ne samo u biznis obrazovanju već i u opštem obrazovanju i nerazumevanju elementranih koncepata posla, tržišta i potreba korisnika. Čak i one divne strane reči kojima je obilovao njihov rečnik više ne zvuče tako sjajno sada kada ih izgovaraju kao pojedinci a ne kao kompanija. Uopšte postali su nespretniji, pokušavajući da korporativni rečnik koriste gde mu nije mesto – u okruženju preduzetnika i intelektualaca gde se pre svega očekuje  svežina ideja, konciznost,  inovativnost koja to zaista i jeste i hrabrost da se stvari nazovu pravim imenom.  Nikako plagijatorstvo, muljanje, iskorišćavanje drugih ili  snishodljivost i poniznost vlasti, političarima ili uspešnijima od sebe. Na ovo bih dodao i providnu solidarnost i uzajamno tetošenje, sve po principu “ja tebe serdarom ti mene vojvodom”.

Ali sve to ne bi toliko ni začudilo jer ljudi su ljudi, da čak i kod vodećih velikih kompanija nije nastupila oseka ideja. Fejsbuk najavljuje “nešto sasvim novo” a prikazuje nam već viđen video chat, Google odlučno nastupa sa novom socijalnom mrežom a ustvari je ušminkao tuđe koncepte. Apple od kompanije u kojoj se vijorila piratska zastava postaje najveći bastion protiv slobode softvera, gotovo da ne postoji ništa besplatno ili javno dostupno šta možete za njihove proizvode dobiti.

Pratio sam statuse na fejsbuku. Ako je neki viral ima hrpa komentara. Ako je politički – takođe. Ako je nacionalistički ili rasni komentar – svi pohrle da kažu svoje mišljenje. Ako treba nekog ismejati – tu su ko zapete puške. Ako umiru gladna deca, svakog dana njih 5000 – svi ćute. Ako se pomene zagađenje – svi ćute. Ako se pomene da je više od polovine žena zlostavljano u porodici, muk, jedva par komentara. Bruka i sramota. Uz svo upinjanje profesionalaca da  od fejsbuka naprave tezgu na kojoj se dobro zarađuje, taj posao teško ide jer je pun retarda i džabalebaroša. Mesto za zabavu a tek pojedini retki, koje rado pratim, ga koriste da nesebično razmene znanje sa drugima ili pokrenu neku korisnu akciju. I naravno tu su i jajare, koji pažljivo prate šta će ko reći i pre komentara proceniti da li će se komentarom nekome zameriti išta je društveno prihvatljivo. Bez žurbe, njihov glas je glas mirne većine, kada se oglasi. Ako i pogreše, tu je brisanje komentara ili statusa. Naravno, i  besomučno smaraju spamujući nekim svojim aktivnostima sve u američkom stilu “go,go,go!”.

Sve u svemu jajara na sve strane. Od malih do velikih. Spremni da se prodaju i da prodaju svakog za malo para, bez stava, bez morala bez digniteta, bez integriteta. Ušuškani u krugu istomislećih bića, kvare imidž “elite” kojoj navodno pripadaju.

Ali, znate šta je ustvari najlepše? Reći ću vam. Imaju ograničeno vreme trajanja. Posle određenog vremena svako jaje postane mućak i to i budala može osetiti. Nove jajare zameniće ove sadašnje a opstaće samo oni koji rade na sebi, koji imaju ciljeve koji nisu samo za njih dobri, koji čine nešto od čega i zajednica ima koristi, koji pre svega imaju jaja od drugačijeg materijala, čvršćeg.

Do tada, svako je slobodan da koristi ove “Stop jajarenju” avatare za svoj profil na nekoj socijalnoj mreži 🙂

 

 

Naravno imena ovde nisu pomenuta. Ko se prepoznao – našao se u priči, ko se nasmejao – razumeo je o kome se radi.

Ako bar neka jajara koja ovo pročita reši da se ispili i počne jedan zreliji i bogatiji život ovaj tekst će ispuniti svrhu.

 

Zero inbox

Posle nekog vremena svaka napredna tehnologija postane svakodnevna a sve što je svakodnevno ume brzo da postane opterećujuće.

Isti je slučaj i sa e-mail porukama.  Kad ste zaista u  poslu i imate intenzivnu komunikaciju putem e-maila dolazite do tačke kada je te komunikacije previše, kada previše vremena gubite na e-mail komunikaciju ili vas prečesto ometa u planiranom poslu. Kada se tome doda mogućnost push prijema email poruka, skoro istog trenutka kad je pošiljalac poslao, stvari znaju postati komplikovane. Fascinantna poslovna mogućnost, da e-mail dobijete trenutno kao i SMS postaće vaša noćna mora onog momenta kada shvatite koliko često vas to čitanje tek pristigle poruek ometa u poslu. Potpuno isto važi i za automatsku proveru e-maila u čestim intervalima na svakih nekoliko minuta. Sva ona obaveštenja koja se pojavljuju u uglu ekrana odvlače vam pažnju i vi ne radite svoj posao – vi čitate i odgovarate na poštu i vaš posao čeka. I tek što počnete raditi stiže novi e-mail. I ponovo prekidate posao koji niste ni stigli nastaviti. Vaš dan izgleda upravo ovako kao na slici:

Vaš dan je prepun prekida.

To nikako ne možete nazvati svojim poslom.

Možete preuzeti kontrolu. Podesite automatsko obaveštavanje o pristiglom emailu na duži interval – pola sata do sat vremena recimo. Neće svet propasti ako ne odgovorite za sat vremena.

Razmislite da li vam je baš potreban Blackberry ili iPhone ili neki drugi telefon baš zbog push maila? Želite fascinirati sebe ili svoje klijente? Klijente ćete fascinirati ako na vreem završite posao, u dogovorenom kvalitetu i obimu, a ne ako im odgovorite promptno na svaki e-mail.

Isto važi i za instant komunikaciju. Chat komunikatori, twitter, fejsbuk… Zastanite i sami odlučite kada i koliko ćete komunicirati a da posao ne trpi.

Bacite pogled na svoj e-mail inbox. Ima li više od 1 poruke? Vreme je da ga rasčistite. Kako? I kako da budete još bolje organizovani? Počnite primenjivati metod ZeroInbox – da u vašem inboxu nikad ne zadržava nijedan email.

Kako to izgleda na primeru Gmaila (jedno rešenje)?

Za Google mail postoji besplatan dodatak ActiveInbox koji preporučujem.

Pre početka korišćenja ActiveInbox-a treba uraditi temeljno čišćenje inboxa i filtera na sledeći način:

  1. Kreirajte jedan folder (možete ga nazvati __Staro__MozdaMiNikadNeZatreba)
    Potpuno je svejedno kako će se zvati, potrudite se da se nalazi na prvom mestu u listi foldera.
  2. Selektujte svu poštu iz inboxa
  3. Prevucite (move) svu poštu iz inboxa u fodler koji ste napravili. Sada Vam je inbox konačno prazan.
  4. Povremeno po potrebi bavićete se ovim fodlerom gde je završila sva vaša pošta iz inboxa. Nemojte odmah obrisati svu poštu. Pregledajte odbacite šta vam ne treba.
  5. Potrudite se da inbox sačuvate praznim:
    • Isključite sve filtere za poštu koje imate. Neće vam biti potrebni, verujte mi na reč 🙂
    • Svaka nova poruka koja stigne terba da prođe vašu proveru:
    • Ako je u pitanju neki newsletter, da li je zaitsa potreban ili ne? Ako nije odjavite se sa te mailing liste
    • Ako je u pitanju neka druga pošta sa njom postupate po principima GTD
  6. Ne dozvolite da se inboxu dugo zadržava nijedan mail. Inbox treba da bude uvek prazan a pristigla pošta raspoređena:
    • obrisana
    • procesirana i arhivirana ili obrisana
    • dodeljena nekom zadatku, projektu i slično
  7. Instalirajte ActiveInbox i počnite ga koristiti.
  8. U activeInobx-u pošta može imati nekoliko različitih obeležja od kojih su najbitnija:
    • Action: ono šta je u tom mejlu zahteva neku brzu i jednokratnu akciju
    • Waiting On: potrebna su vam još neka uputstva, informacije, tuđa saglasnost da bi reagovali ili jednostavno to nije toliko hitno da može malo i da sačeka
    • Some Day: ono šta treba da uradite nije vremenski ograničeno, ne “gori pod nogama”, ovde obično ide ono šta je tek u domenu razmatranja ideja, preldoga itd… (nek se krčka)
    • Ukoliko  akcija koju treba preduzeti zahteva više od jedne aktivnosti, to smatrajte projektom. Kreirajte projekat u ActiveInboxu i dodelite ga projektu. Možete i terba da stavite neko od oboeležja: Action, Waiting On, Some Day.
    • Kada završite sa nekom aktivnošću promenite joj obeležje – obrišite, arhivirajte ili ostavite u nekom projektu.
    • VAŽNO:  Ne zaboravite da obeležje “inbox” skinete sa svakog mejla koji obrađujete da se ne bi pojavljivao u inboxu nakon što ste ga obradili i sortirali.

I, naravno, tražite od vaših prijatelja i klijenata da pišu adekvatan “subject” u svakom mejlu. Ako oni u jednom mejlu natrpaju više tema, razdvojte odgovore po temana, promenite “subject” polje da bi poštu lakše pratili.

Važno: kad možete stvar rešiti telefonom ili lično, ne pišite email. Ako zahteva dugo objašnjenje – pozovite tu osobu telefonom!

ActiveInbox

ActiveInbox dodatak možete naći na adresi:

http://www.activeinboxhq.com/

Napomena: ActiveInbox se može koristiti samo sa programima Chrome i Firefox! Uostalom, šta fali Chromu i Firefoxu?

Pročitajte ova uputstva, biće vam sve mnogo jasnije:

http://www.activeinboxhq.com/blog/2010/06/01/introducing-activeinbox-the-new-gtdinbox/

Savet:

Umesto filtera za elektronsku poštu koristite mogućnosti raspoređivanja pošte koje nudi ActiveInbox. On ima i mogućnost kreiranja konteksta, projekata, korisnika, obaveštenja itd.

 

 

Google+ vs. Facebook: hleba i igara

Pojava Google+ izazvala je poplavu različitih procena, koje se sve svode na oprezne izjave da je “još rano za procene” uz klanjanje Fejsbukovim 750.000.000 korisnika i sumnje da će iko uspeti da to ugrozi.

Kao ključne prednosti Gogole+ navode se “krugovi”, a iz kruga Fejsbuk  fanova stižu odgovori da na Fejsbuku postoje liste i tako u krug sa svakom od opcija. I svi raspravljaju o tehničkim aspektima ove dve platforme, pokušavajući da dokuče potencijale istih. Da li se mogu iskoristiti za biznis ili ne?

Ono šta većini analitičara promiče je da posmatraju dva stabla iz prevelike blizine i da treba da se udalje stotinak koraka unazad i da pogledaju celu šumu. Koje je boje ta šuma? Plave, fejsbuk boje ili belo-šarene Google boje?

Ta šuma ima 2.050.000.000 (više od 2 milijarde) korisnika.

Jedna trećina te šume je pretežno plava – Fejsbuk posed – 750.000.000 (750 miliona).

Tu negde u sred šume niču velikom brzinom kao bambusi bele mladice Google+ stabala – u prvih desetak dana oko 10.000.000 (10 miliona).  Skromno nasuprot ogromne plave Fejsbuk šume. Ali, ove mladice niču na obodu Orkut šume koja ima 120.000.000 (120 miliona) korisnika.

Da li vidite tlo u toj šumi? Ne? Svaki peti korisnik fejsbuka pristupa mu iz Google Chrome browsera. Google Chrome ima oko 350.000.000 (350 miliona) korisnika. Od onih koji pristupaju fejsbuku preko mobilnog, njih 250.000.000 (250 miliona) čak 40% (100 miliona) to rade sa telefona koji rade na Google Android operativnom sistemu. Takvih telefona danas ima skoro 500.000.000 (500 miliona).

Da li slika postaje jasnija? Dodajte sada toj slici i Google App Web store, Android market (230.000 aplikacija), statistike korišćenja ovih aplikacija (3.000.000.000 – 3 milijarde preuzetih aplikacija),  strukturu tih aplikacija,  strukturu aplikaicja na Fejsbuku (mahom igre), uporedite sa demografskom strukturom korisnika Fejsbuka. Da li nazirete šta Vam želim reći?

Google ima potencijal da u svoje platforme, gde spada i  novi operativni sistem Google Chrome OS, u svoj browser Chrome, u svoje telefone, ugradi jednostavnu, na jedan klik, uvek pred očima dostupnu socijalnu mrežu po želji. Da li treba sumnjati da će korisnicima u interfejsu Google OS, browsera, mobilnih telefona biti prezentovana obaveštenja (notifikacije) upravo sa Google socijalne mreže a ne sa Fejsbuka ili neke druge? Google očigledno ima mnogo veći prostor i mogućnosti za osvajanje korisnika, za njihovo prelivanje iz postojećih socijalnih mreža uključujući i Fejsbuk.

Google Chrome browser i Google Android OS su ključne konkurentne prednosti za dominaciju koju Google može ostvariti   na tržištu socijalnih mreža.

Da li to znači da Google želi da uništi Fejsbuk? Ne bih rekao. Pre verujem da Google želi da potčini svakog drugog igrača na tržištu, pružajući mu mogućnost da živi, raste, razvija se i zarađuje, ali na Google platformi. Internet kolonizacija, slično kako je Microsoft izvršio kolonizaciju PC-a. U konačnom ishodu, čak i kad se posmatraju socijalne mreže, Google će vrlo verovatno imati najveći potencijal i neće biti moguće razmatrati bilo kakvu primenu socijalnih mreža u poslu, a da one ne uključuju Google.

Treba imati na umu i da su dve ključne Google mašine za pravljenje novca – Google pretraga i Google mail. Dok god su te dve usluge na vrhu, sa najviše korisnika, Google ima primat. Fejsbuk je izazvao Google dostignuvši njihov saobraćaj na mreži. Rat je počeo, a u tom ratu, Google ima bolju logistiku. Fejsbuk sa druge strane ima srčaniju ekipu.

Da li će svoju prednost Google iskoristiti? O, da, naravno!

Da li je dobro da Google pobedi? Ne, nikako! Svetu je potrebna kreativnost i inovacija. Kad jedna kompanija postane velika i etablirana – tu više kreativnosti nema. To se desilo svakoj inovativnoj kompaniji. Desilo se Guglu, dešava se i Fejsbuku. Na sva zvona najavljivana novina Fejsbuka prošle srede svela se na bledu prezentaciju video chata u saradnji sa Skype.

U ovom trenutku borba ova dva rivala dovešće do balansa kojim će oni biti zadovoljni. Vreme je da se uskoro pojavi neka sasvim drugačija vrsta usluge, koja će uključivati i elemente socijalne mreže. Tek to će biti korak unapred, na radost korisnika. Ovo šta sada gledamo su dva lica jedne te iste priče, koja ništa revoluciorno više ne donosi nama, običnim korisicima.

Do tada, i Fejsbuk i Google nude i hleba marketing, PR, IT stručnjacima i programerima a igara svim ostalima.

 


					
		

Sloboda, Internet i mi pilići, obični korisnici

Kad ste mladi, imate razne ideale. Ako ste normalni jedan od njih je sloboda. Ne samo za Vas same, već za ceo svet.  Kako neko reče, čovek koji pre tridesete nije bio komunista nema srca, a ko je komunista posle tridesete – nema mozga.

No, kakve to veze ima sa biznisom, o čemu pišem na ovom blogu? Ima, a u ovom slučaju, sa softverom. Možda i sa vaspitanjem. Imao sam sreću, ili je tako zapisano, da rastem uz roditelje koji su me učili vrednostima u koje su verovali. Neki to nazivaju “prave vrednosti”. One nisu mnogo isplative u današnjem društvu, naročito srpskom društvu, koje je preguralo devedesete godine, i salto mortale morala. S kim si takav si, a  dodao bih, i biraš slične sebi, pa sam se i ja okruživao sebi sličnima. Iz tih krugova sličnih ljudi rađale su se neke ideje koje su često ostale samo ideje ili mali izdanci velikih ideja koje bi na nekom plodnijem tlu do ovog balkanskog možda i uspele. Uz dosta zalivanja zelembaćima. To đubrivo neverovatno pospešuje rast ideja koje su tek nikle.

Pre nekih 5 godina, 2006. godine, radio sam za jednog prilično nervoznog naručioca iz dijaspore jedan sajt za upoznavanje. Želeo je kopiju najposećenijeg tadašnjeg srpskog sajta za upoznavanje, od čega sam uspeo da ga odvratim. Kopija je uvek samo kopija, budi originalan pa makar i manji, govorio sam mu. Složio se. I krenuli smo. Taj najveći sajt vodio je čovek koji je bio prilično ubeđen da smo mu kopirali koncept, pa je svašta radio, pretio, čak i izvršio hakerski napad na naš sajt u začetku. Valjda ti ljudi, koji su u nekim drugačijim krugovima odrasli, misle da tako treba. Nije mi bilo do rata ali smo se ozbiljno “ispozdravljali” na par foruma, a na videlo je izašlo da su moderatori i administratori na njegovom sajtu čitali poštu korisnika i da su izbacivali sa sajta one koji su u privatnoj pošti drugim korisnicima njegovog sajta pominjali ovaj novi sajt. To je već, po meni, ozbiljno prekoračenje načela biznis etike i etike uopšte. Kada je biznis etika u pitanju, ja je smatram bazičnim za pravi biznis, odnosno smatram da je biznis bez etike običan lopovluk, u čemu se neće složiti mnogi današnji biznismeni, IT, PR i marketing profesionalci, ili će u najboljem slučaju reći da je to “vrlo rastegljiv pojam”. Srećom, tada je u blizini bio jedan moj drug (Ilija) i kako smo slično mislili, smislili smo da nekako izrazimo svoje nezadovoljstvo takvom ucenjivačkom i neetičkom politikom drugih sajtova. Smislili smo, po uzoru na američku Deklaarciju nezavisnosti, našu deklaraciju nezavisnosti koja je glasila ovako:

 

~ § ~

Deklaracija nezavisnosti

~ § ~

Mi, prvi medju jednakima ovde, smatramo da su sledece istine univerzalne i neosporne:

Svi su ljudi rođeni jednaki pod ovim nebom i na ovoj planeti.
Svi su ljudi rođeni slobodni.
Svima zivot daje slobodu da sebe izraze.

Da razgovaraju.
Da pišu.
Da se druže.
Da biraju prijatelje. Da vole i budu voljeni.

Imajući to u vidu, stvorili smo {nije-bitno-ime-sajta} virtuelnu zajednicu koja garantuje nesmetanu mogućnost za realizaciju ovih prava.

Ukoliko ova online zajednica postane suprotnost proklamovanim ciljevima, i ne ispunjava svoje osnovne zadatke, pravo je njenih članova da se priključe nekoj drugoj online zajednici ili se udruže i otvore svoju online zajednicu koja će bolje sprovesti iznete postulate. Istorija nas uči da ljudi radije pate, nego da menjaju postojeće stanje. Ali kada zloupotrebe i gaženje prava ljudi dođu do granice despotizma, svako ima pravo i dužnost da se pobuni protiv takvog stanja i okrenu se online zajednici koja im pruža slobodu izbora i jednakost.

~ § ~

Zaključak

~ § ~

Zato mi, osnivači i saradnici online zajednice {nije-bitno-ime-sajta}, obraćajući se zdravom razumu ljudi, svedocima naše dobre volje, u ime svih onih koji internet koriste kao javno dobro, poštujući prava ostalih kao i svoja, izjavljujemo da je {nije-bitno-ime-sajta}  slobodna i nezavisna od samovolje moderatora, webmastera, i svih koji guše pomenuta prava, i da imamo pravo i dužnost da svojim članovima omogućimo nesmetano uživanje u blagodetima proklamovanih prava pod jednakim uslovima.

17. jun 2006

Ilija, ja i Duska u Zovime.com, još jedna kreativna firma, gde smo ušli svim srcem

Ilija, ja i Duska u Zovime.com, još jedna kreativna firma, gde smo ušli svim srcem

I, danas, prateći dešavanja na Google+, čitam članak o Google+ koji je napisao moj bivši kolega, posle 7 godine pauze u pisanju,  i na kraju teksta pominje Data Liberation Front: “Rezultat njihovog rada je mogućnost korisnika da arhiviraju i downloaduju “statuse”, slike i ostale aktivnosti na Google servisima na svoj kompjuter.

Priznajem, prvi put sam tada čuo za Data Liberation Front, ali dovoljno je da vidim reč “Liberation” i ja već pretražujem Internet. Preko Gugla, naravno 🙂

Tako nađoh i ovu rečenicu:

How do you be big without being evil? We don’t trap end users.
So if you don’t like Google, if for whatever reason we do a bad
job for you, we make it easy for you to move to our competitor.

Google CEO, Eric Schmidt

 

Da li prija kad vidite da ste imali ideju godinu dana pre Googla? Naravno :)))

Data Liberation aktivisti - baš su kul, zar ne?

Data Liberation aktivisti – baš su kul, zar ne?

Istini za volju, mi smo mislili na pravo korisnika da ne budu kontrolisani i a Google na pravo korisnika da presele svoje podatke.

Ali u oba slučaja je reč o pravu na izbor.

Čovek je biće koje ima mogućnost izbora, govorio je Zaratustra.

Možda su naša sudbina i put već unapred predoređeni nama nepojmljivim kosmičkim zakonima, još do Velikog praska, ali, bez, makar i iluzije, da imamo mogućnost izbora, teško da možemo biti slobodni.

Od tada prošlo je pola decenije, a od mog prvog pokušaja da principe slobodnog deljenja znanja i infromacija plasiram prošlo je 15 godina (tada smo takođe Ilija i ja formulisali tekst u zaglavlju našeg proizvoda, a suština onoga šta smo tada napisali je da smo dozvolili slobodno umnožavanje i distribuiranje našeg proizvoda – izveštaja sa poslovnim informacijama, koji smo inače naplaćivali, u nekomercijalne svrhe, pod uslovom da se to čini u celosti i bez izmena. Porast klijenata koji su plaćali za uslugu je bio neverovatan! :)))

Sada, toliko vremena posle tih koraka, pripremam nešto novo, nešto što će se zvati Adbuka, i šta će ponovo promovisati slobodu širenja informacija od vitalnog značaja za poslovanje. Držite nam fige. Nema besplatnog ručka, ali obećavam Vam da će biti vrlo dobrih besplatnih “sendviča” i ostalih đakonija. Ponešto, ono najvrednije će se i plaćati, neka vrsta home delivery. Idemo još jednom svim srcem i sa idejom da kvalitet obezebđuje kvantitet. U svakom pogledu.

Adbuka, drugačiji pogled na poslovne informacije omogućava drugačije odluke

Adbuka, drugačiji pogled na poslovne informacije omogućava drugačije odluke

 

 

Zovite me facebug – kome facebook prodaje rog za sveću?

Kad sam otkrio da je Fejsbuk uveo dodatne sigurnosne mere koje sprečavaju odnosno otežavaju  da Vam neko neovlašćeno upadne na nalog, bio sam oduševljen: ako kompjuter nije evidentiran fejsbuk će tražiti da unesete ime kompjutera, šalje Vam SMS-om kod za logovanje itd. Sjajna stvar, koju sam odmah aktivirao.

A onda – razočarenje. Kompanija koja vredi (navodno) 70 milijardi dolara i čija se vrednost neprekidno napumpava ima ogroman propust u ovom sistemu, propust koji sebi ne sme dozvoliti ni sajt sa mnogo manje korisnika nego što oni (navodno) imaju.
Slika govori više od reči – svako od vas može ovo probati ako pristupi fejsbuku iz drugog browsera nego što uobičajeno pristupa ili sa drugog kompjutera.

Najpre da se podsetimo kako se to podešava :

Nalog -> Podešavanje naloga -> Sigurnost naloga i štiklirajte sve označene opcije:

Kliknete na “Set up now” i upišete u sledeće polje kod koji dobijete.

Bićete obavešteni da je sve sada ok!

 

A sada, otvorite drugi browser, ako ste ovo radili iz Firefox-a recimo, otvorite Internet Explorer, Operu, Chrome, svejedno i sledite korake:

Idite na www.facebook.com i logujte se kao i obično:

Fejsbuk će prepoznati da je ovo drugi browser i tražiće da upišete kod koji Vam je upravo poslao SMS-om:

Budite nevaljali! Nemojte upisati  kod (ili ga niste dobili kao što se meni desilo). Kliknite na “I can’t get my code”:

Kliknite na “Skip this and stop asking me to enter code”. Zvuči kao “Ne smaraj!”:

Veliko plavo dugme “Turn off security codes” prosto moli da kliknete na njega. Učinite to:

I – logovani ste! Bez SMS koda!

Jedno znam zasigurno – ovakav sigurnosni bug nisam video ni na Yahoo, ni kod Microsofta (MSN, Live) ni na Google.

Ovo je neverovatan propust za kompaniju koja tvrdi da vredi više od bruto nacionalnog dohotka mnogih država u svetu (i od Srbije. ukupno 120 država ima manji GDP od procenjene naduvane vrednosti fejsbuka).

P.S. Možda ovim tekstom rizikujem da mi obrišu fejsbuk nalog 🙂 Nema veze.

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑