Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Month: October 2012

Kako se izboriti sa Internet štetočinama

Slobodu ljudi shvataju različito, a najčešće kao priliku da kažu šta žele bez posledica.

Ključna reč je “bez posledica”. Internet koji nudi priličnu dozu anonimnosti time je logičan kanal za zloupotrebe slobode i namerno nanošenje štete drugima. Takvih štetočina bilo je i biće uvek.  Ne možete ih preduprediti, ali možete ih koliko-toliko držati dalje od sebe, a ako Vas ipak ugroze, ima leka.

Da ne dužim, ovde ću opisati par mogućih akcija kada ste neko povređuje vaša prava na Internetu, pri čemu ću se zadržati samo na pravima koja proističu iz domena intelektualne svojine. I zadržaću se na besplatnim opcijama. Takođe, neću se baviti domaćim prilikama jer ovde samo funkcioniše “para vrti gde burgija neće”, sudski sistema je trom i neefiaksan i na kraju je skuplja dara nego mera.

Ako je u pitanju povreda prava na žig, ime, autorsko delo, i izvršena negde na inostranom serveru (najbolje ako je na na američkom) onda je prvi korak slanje DMCA pisma firmi kod koje se sporan sadržaj nalazi. Proučite sajt DMCA ali ne zatrčavajte se sa plaćanjem.

To znači:
1. firmi gde je domen registrovan, ako se radi o sajtu

2. firmi gde je sajt hostovan

3. pretraživačima da ga isključe iz svog indeksa

4. oglasnim mrežama preko koje je sadržaj reklamiran

5. društvenom mreži gde je sadržaj promovisan

 

Slanje zahteva provajderima gde je domen registrovan i sajt hostovan, uglavnom je gubljenje vremena. Oni će Vam odgovoriti da nisu odgovorni za sadržaj koji korisnici postavljaju, kao i da će reagovati ako imate sudsku odluku protiv firme/osobe čiji je to domen/sajt.

Kada su u pitanju pretraživači treba da imate na umu da je ovo ustvari najvažnije: šta ne postoji na Googlu, kao i da ne postoji. Potrudite se da nađete što više pojavljivanja sporne lokacije u rezultatima pretrage i kada ih nađete koristite opciju “Give us feedbak” na dnu strane sa rezultatima.

Ovo će vam otvoriti modal prozor u kome možete upisati primedbu (savetujem da koristite istovetan tekst kao u DMCA pismu koje imate u ovom postu), selektujete ključne reči koje ste koristili i sporne rezultate, koristeći “Highligh” dugme. Možete istovremeno označiti više rezultata.

Give us feedback, ocpija za prijavljivanje neprikladnog sadržaja u Google rezultatima

Označite delove strane na koje se prigovor odnosi.

Pre konačnog slanja proverite šta ste napisali.

 

Ovo zna biti prilično zamoran posao ali budite uporni. Google je vrlo revnosan u rešavanju ovakvih primedbi i ako je primedba osnovana u roku od 2 do 7 dana iz indeksa i Google keša će nestati sporne lokacije. Imajte na umu da Google briše rezultate pretrage za odgovarajuće reči koje ste koristili u pretrazi, a ne potpuno sve rezultate za taj domen. Ipak, isplati se.

Kod Bing-a i Yahoo-a ne gubite vreme. Oni će reagovati samo ako je sporan sadržaj u oglasu, ne u rezultatima pretrage. Na kraju žete samo popizditi.

Kada su u pitanju društveni mediji ne nadajte se mnogo. Tviteru možete pisati samo kroz njihov web interfejs, a što se reagovanja tiče, neće reagovati.  Ipak možete pokušati ali prvo pročitajte pravila: http://support.twitter.com/entries/15789. Konkretno adresa za DMCA report je ovde https://support.twitter.com/forms/dmca. Imajte na umu da ako za dlaku odstupa od ovoga šta piše u pravilima dobićete odgovor sličan ovome:

Twitter provides a communication service. As a policy, we do not mediate content or intervene in disputes between users. Users are allowed to post content, including potentially inflammatory content, provided that they do not violate the Twitter Terms of Service and Rules. For information on reporting a Terms of Service violation, please see this help page:

http://support.twitter.com/entries/15789

If you have a Twitter account, you can also block the user, which will prevent the account from following you on Twitter or appearing in your mentions tab. You can block someone by following these instructions:

http://support.twitter.com/entries/117063

Thanks,

Twitter Trust & Safety

 

Bla, bla, bla, thank you for nothing…

Što se Facebooka tiče, prva reakcija je prijavljivanje sadržaja sa same Facebook strane (“report”). Facebook u slučaju kršenja pravila reaguje vrlo brzo i efikasno.  Ako ne reaguje ostaje Vam pisanje pravnoj službi Facebooka.

Konačno kako izgleda to famozno DMCA pisamce? Evo primera:

—-

October, 28. 2012

Sender Information:
{ Company name}
{Full Name, position}
{email}
{phone}
{Address}
{City, Country, Postal code}

Recipient Information:
Facebook, Legal Department

156 University Avenue,
Palo Alto, CA 94301
C/O Copyright Agent for Notice of Claims of Copyright Infringement
Sent via: FAX and Email
DMCA Notice of Copyright Infringement

Dear Facebook,

I, {First and Last Name}, certify under penalty of perjury, that I am an owner of certain intellectual property rights  adn that the information in the notice is accurate.

I have a good faith belief that the items or materials listed below are not authorized by law for use by the above named domain name owner or their agents and therefore infringes the copyright owner’s rights. I hereby demand that you act expeditiously to remove or disable access to the material or items claimed to be infringing.

My contact information is as follows:

{ Company name}
{Full Name, position}
{email}
{phone}
{Address}
{City, Country, Postal code}

Allegedly Infringing items or materials:
{describe here…}
Infringing material that I demand be disabled or removed in consideration of the above:
{describe here… with url }
Location of ORIGINAL WORKS:
{put here…}
My actual or electronic signature follows:

Sincerely,
{Full Name}

—-

 

Ovakvo pismo šaljite faksom na faks pravne službe kompanije. Nemojte zaboraviti da potpišete pismo. Do ovih brojeva se dolazi uglavnom pretragom, kompanije ih nerado objavljuju na sajtu.

 

Konkretno evo kontakt adresa i faks brojeva  za Google, Yahoo i Facebook.

Google

Google Inc.
1600 Amphitheatre Parkway
Mountain View, CA 94043

fax: +1 650 253 0001

Yahoo 

Yahoo!, Legal Department, Copyright/IP agent,
125 Shaftesbury Avenue, London WC2H 8AD

fax: +44 20 71311015
Facebook

Facebook, Legal Department
156 University Avenue,
Palo Alto, CA 94301

fax: +1 650 472 8007, +1 650 644 3229, +1 650 543 4801
email: legal@fb.com

 

Za kraj, da bi štitili svoja prava morate znati da su svi društveni mediji kao i popularni veb sajtovi u privatnom vlasništvu i da svako ima sopstvena pravila. Upoznajte se sa njima pre nego reagujete. Na tu temu ima dosta tekstova na domaćim blogovima, navešću samo par njih: http://www.milosblog.com/wp/internet-marketing/nema-igranja-sa-brendovima-na-fejsbuku/978.htmlhttp://internetagencija.rs/gost-na-blogu/nagradne-igre-na-fejsbuku-samo-jos-u-aplikacijama.html

Takođe, štitite svoja prava ranije, mnogo ranije pre nego problem može nastati. Zaštitite ime, autorsko delo, patent… Nemojte čekati “bolja vremena”.

I za kraj, nekoliko pravila koja treba da znate:

– ne postoji efikasan način da sprečite budale i štetočine da pokušaju da Vas oštete,

– nikad javno ne reagujte – energija koju ulažete u odgovor vas iscrpljuje a vašeg protivnika hrani,

– svet je selo, ne postoji tačka na kojoj štetočina može da se dugo bezbedno krije – postoje načini da se odbranite,

– svako ima pravo da pravi sranja, ali vi treba da birate u koje ćete sranje ugaziti ili nećete,

– demanti niko ne čita (objaviti demanti je kao kad neko prospe džak pun perja po vašem dvorištu a vi se ko sumanuti rastrčite da ga što pre pokupite)

– sudski sporovi dugo traju,

– bolje je sprečiti nego lečiti – korisna lista pravnih zastupnika za zaštitu intelektualne svojine nalazi se ovde: http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/lista_zastupnika_srp_021012.pdf,

– koristite metodu pilota iz 2. svetskog rata: “uleti brzo, udari snažno, izađi još brže” ili današnjih pilota: “fire and forget”: ne treba vam dug rat, ako reagujte – reagujte odlučno, kratko i nastavite dalje. Šta bude biće. Uspeh je ipak, najbolja osveta.

– I za sam kraj, biser Isaka Asimova: “Protiv gluposti i bogovi sami bore se uzalud” – ko nije pročitao njegov roman “Bogovi lično”, krajnje je vreme da to učini.

 

Šta je Feliks Baumgartner ustvari uradio?

Srce mi je lupalo kao ludo, dok se Feliks penjao sve bliže četrdesetom kilometru. Sećanja na prve dane padobranstva vratila su se. Sanjarenja o skoku sa El Capitano stene ili barem sa mosta na Аurđevića Tari. Miris hladnog vazduha i kerozina budio se odnekud. Navijao sam za Feliksa da, kada se već približio četrdesetom kilometru, pređe i tu granicu. Znam da je do njega bilo da bi je prešao. Izašao je, stajao dvadesetak sekundi na najvišoj terasi i otisnuo se ka zemlji.

U nedelju, 14.oktobra 2012. milioni ljudi širom sveta, kao i ja, svako sa svojim mislima, i svojim uglom gledanja na taj događaj, pratili su skok Feliksa Baumgartnera iz stratosfere. Neki zato što je to “in”, neki da budu “informisani”, neki su želeli da se desi nešto neočekivano, da se raspadne na komade, a neki prosto očarani trenutkom u kome jedan čovek pomera granice čovečanstva.

Prenos uživo jednog događaja iznad nas koji je pratio svet pratio sam i davne 1975. godine kada su se u orbiti spojili američki Apolo i sovjetski Sojuz. Treba li reći da su se ova dva svemirska broda spojila na samo pet puta većoj visini od one sa koje je Feliks skočio? Stariji od mene, naravno, sećaju se i, prenosa sletanja na Mesec i prvih koraka sada već pokojnog Nila Amstronga, nekoliko godina ranije.

Sada, kad se sve dobro završilo i Feliks postao tema dana, na taj skok mogu se primeniti već oprobane mantre o “holivudskom studiju”, i “zaveri” poput onih koje više od pola veka prate korake Nula Amstronga na Mesecu. Možda će i njemu neki nadobudni novinar za dvadesetak godina reći da je lažov i da se to nije desilo, kao prošle godine Bazu Oldrinu. Ako se to i desi voleo bih da Feliks reaguje kao tada Oldrin. Te teorije zavere su budalaštine prizemnih ljudi koji sumnjaju u svoje sposobnosti, i ljudsku rasu, onih koji ništa slično ne smeju ni odsanjati a kamoli uraditi i njima se ovde neću baviti.

Čak i da nisam gledao, znam da je to šta je uradio moguće. Bilo je pitanje samo dana. Svi mi koji letimo ili smo leteli, svi mi, padobranci, bivši i sadašnji, sanjamo o stvarima kakve je Feliks uradio 14.oktobra. Stajati sam, nad Zemljom, na što većoj visini i odraziti se u bezdan pod sobom, san je svakog padobranca. O tome smo diskutovali i sanjarili. Feliks je to ostvario.

Feliks je skočio, sa visine od skoro 40 kilometara. Obrušio ka zemlji i na isti dan kada je Jager prvi put probio zvučni zid, leteći avionom, isto to učinio svojim telom, u slobodnom padu. I ostao živ. Mnogi piloti su četrdesetih godina prošlog veka izgubili život pokušavajući da probiju zvuk leteći avionom. Punih 150 miliona godina ništa se slično nije dogodilo. Ako je verovati pojedinim pelobiologistima nijedno živo biće poslednjih još od Apatosaurusa i Diplodocusa nije uspelo da svojim telom probije granicu zvučnog zida, a i oni su mogli samo mahanjem repa, pri čemu bi kraj dostigao brzinu zvuka. Feliks je prvo živo biće u 4 milijarde godina života na Zemlji koje je sopstvenim telom probilo zvučni zid.

Koliko je ustvari sve ovo bitno? I šta se ustvari desilo u nedelju? Zašto je taj dan poseban?

Ako ostavimo cifre i rekorde po strani, najvažnija stvar koja se desila je da se duh pionira vazduhoplovstva oslobodio okova. Predugo je bio zarobljen u kavezu državnih budžeta, vojnih potreba i “viših” interesa.

Na početku vazduhoplovne ere, počev od Ota Lilijentala, braće Rajta, pa sve do Hauarda Hjuza, razvoj vazduhoplovstva zavisio je od imaginacije i hrabrosti pojedinaca i privatnog kapitala.  Jedna luda ideja i dovoljno novca koji se daje bez ikakve šanse za povrat investicije i svet se počeo menjati. Posle Hauarda Hjuza više nije bilo značajnijih vazduhoplovnih poduhvata koji su privatno finansirani. Kontrolu nad tim pruzela je vojska i država, i to je trajalo do “svemirske trke”, nakon čega su budžeti za svemirske programe skresani i astronauti su bukvalno prizemljeni. Samo što smo zakoračili izvan planete, birokrate su odlučile da “skrešu krila” tim “avanturistima” i da čovečanstvo vežu za zemlju. Sve se svelo na budžete, a para nikad za “avanture” nema. I polako smo gubili nadu da će se ikad vratiti herojski dani sa početka svemirske i vazduhoplovne trke.

A onda se pojavio Bert Ratan i počeo da pravi neobične ali odlične avione, da bi na kraju svojim novcem stvorio “Space Ship One”, i omogućio da se izvede prvi privatno finansiran svemirski let. Nada da će privatna inicijativan nadomestiti ono šta države nisu mogle ili htele, počela se vraćati.

Konačno, verujem da je Feliksovim skokom je vraćena komandna palica u ruke privatne inicijative i avanturista, kako je bilo i na početku vazduhoplovne ere. Feliks i Red Bull su otvorili novu eru privatne inicijative u do sada neprikosnovenom području vojske i državnih agencija pokazujući nadmoć privatne inicijative, predanosti, hrabrosti i vizije u odnosu na glomazne državne i administrativne strukture.

Da li shvatate da je on, Feliks, jednog dana ustao i rekao “hoću da skočim iz stratosfere” i da nije imao novaca da tako nešto uradi. Koliko ljudi blokira pomisao na to da je za neki njihov san potrebno mnogo novca. Feliks je za ovaj projekat prikupio stotine miliona dolara. To je taj duh, koji je i pionire vazduhoplovstva gonio na neverovatne poduhvate. Nije bilo glasanja o budžetu, nije bilo političkih govora, nije bilo afera, nije bilo ničega osim čiste ideje koja traži priliku da oživi.

Danas, mnoge globalne kompanije imaju budžete veće od samih država i sposobne su da urade ono šta države nisu,a istovremeno nisu opterećene političkim rizicima poput država. Ti budžeti su dovoljni da učine svet boljim mestom za život. Samo je potrebno dati im priliku da ih potroše na nešto šta se pamti i šta smatraju vrednim trošenja bez obaveznog pitanja “kada će se novac vratiti”. Danas je to skok iz stratosfere, sutra je možda hrana za gladne. Ko zna?

U nedelju, za Feliksa su čuli i oni koji do tada nisu ni znali da postoji ili su base jump smatrali ludorijom. Postao je tema o kojoj se rado priča, u trendu je.

Ali Feliks nije skočio da bi o njemu pričali. On je skočio sa te visine zato što je o tome sanjao. Zato što je i za njega fascinantan pogled na planetu kada horizont nije više ravna linija. I što je imao hrabrosti da svoj san odsanja budan. I penjao se uvis, sve više i više, ne da bi promovisao Red Bull, pa ni sebe, penjao se, jer je znao da je to moguće. I skočio je odande odakle se Zemlja vidi okrugla, jer to treba doživeti. Takve stvari se rade, srcem, iz srca i zbog srca, ne zbog novca. Iskreno, ne verujem ni da je Red Bull bio vođen profitom kada je ovo finansirao. U njemu očigledno ima ljudi koji umeju da sanjaju.

Takve stvari koje se rade srcem, pokreću svet. Skakaće i posle njega ljudi sa velikih visina, ali zato što je vratio nadu ovaj skok poseban.

Mašta je bezgranična, ljudska rasa nemirna, a nebo je granica snovima. I ako se pitate šta to tera ljude da lete – nije to adrenalin. To je ljubav prema Zemlji koja se s neba tek vidi u svojoj punoj lepoti.

Šta se još desilo u nedelju? Na par sati svet je bio ujedinjen oko jednog sna.

U nedelju se, definitivno, nije desio samo jedan skok sa 39 kilometara.

U nedelju je čovečanstvo ispisalo još jednu stranicu u spoznaji sebe samih.

 

 

 

 

 

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑