fired Otkaz je manje-više traumatično iskustvo za svakoga. Za zaposlenog i za poslodavca. Retko se desi da su nakon otkaza obe strane zadovoljne i da nema netrpeljivosti među njima.

Mnogo tih nesuglasica može se rešiti pravilnim tretmanom zaposlenog dok još radi u firmi ali dok je sveta i veka uvek će se dešavati, u svakoj firmi, da neko mora biti otpušten ili će sam dati otkaz.

Ako ste poslodavac, tri stvari morate znati:

1. Nema bezbolnog raskida ugovora sa zaposlenim.

Neko se uvek oseća oštećenim i izneverenim), zato se zadržite uvek na relevantnim i objektivnim kriterijumima i izbegnite duge diskusije: saopštite odluku i uputite zaposlenog u njegova prava i poželite mu sreću. Ako je bio dobar naravno da ćete mu dati preporuku…

2. Nemojte kriti razloge otkaza od drugih zaposlenih.

Ako smatrate da se to drugih ne tiče jer je to Vaše pravo, grdno se varate.  Ako to Vi ne objasnite, ostali će radnici smisliti ili dokučiti razloge.  I to nije “polaganje računa”. To je prilika da poboljšate firmu: ne propuštajte priliku da drugi uče na tuđem primeru. To ne podrazumeva ogovaranje, već kratko profesionalno objašnjenje šta se ne toleriše, na živom i skorašnjem primeru, u pažljivo odabranom trenutku.

3. Nemojte sa emocijama govoriti o bivšem zaposlenom.

Još pre nekih 17-18 godina u svojoj firmi uveo sam pravilo “o pokojniku sve najbolje”. Često su prodavci morali nastaviti posao gde je neki bivši prodavac stao, i strogo je bilo zabranjeno reći bilo šta loše o bivšem kolegi. Kolega je prestao da radi, trenutno ne radi, a ako se klijent žali na postupke ili nastup bivšeg kolege, izvinite se i ne komentarišite previše. Jedno “zato sam ja sada tu, ne brinite, hvala Vam sada znam šta Vam je bitno i čime niste bili zadovoljni”.

Da, možda taj bivši kolega o Vama priča sve najgore. Ali vi budite profesionalac. I, upamtite – o pokojniku (i bivšem zaposlenom), sve najbolje. Jednom ćete i Vi biti na njegovom mestu. I na mestu bivšeg zaposlenog i na mestu pokojnika. To je život 🙂