Svi se ovih dana raspisali o tonus lebcu pa hajde i ja. Briga me za Rusku akademiju nauka. Pa ko je u to verovao, treba odmah da počne da piše pismo Deda Mrazu, inače neće dobiti paketić.

Ali da budemo pošteni i surovo iskreni. To teško može da se nazove hlebom. Hleb, kako svi znamo pravi se od brašna. Ovo je jednako hleb koliko je i proja hleb ili kačamak ili onaj suvi dvopek iz vojničkog suvog dnevnog obroka.

Da je ukusan – jeste.

Ali ima mana. Ako ne volite da grickate ništa osim jagnjetine i da vam se među zube zaglavljuje bilo šta osim hrskave kožice, semenke koje ćete grickati baš i nisu neki doživljaj. Ja srećom volim semenke u svemu. Kao da sam bio kanarinac u prošlom životu.

Uz pasulj ovaj hleb nije nikakav. Džaba njemu što je zdrav – i pasulj je zdrav ali uz pasulj ti treba 5 puta više hleba nego pasulja ili se nećeš ko čovek najesti. I to ako si pravi pasuljofil, nikakav integralni, već omraženi beli lebac – bajat ako ćeš ga udrobiti u pasulj a vruć kao i pasulj ako ćeš ga jesti uz pasulj. Tonus je ovde neupotrebljiv. Kvari ukus pasulja a i ne upija čorbicu.

Za mazanje meda, džema, maslaca, bilo čega nije. Totalno je bljak. Od tog se baš nećeš najesti a i mrvi se.

Ponajmanje je za pravljenje prženica ili kako Vojvođani kažu – “moča”.

Takođe, apsolutno je neprikladan za umakanje u moču od pečenja. Totalni promašaj.

Ono šta mu je dobro je što sigurno se od njega nećeš ugojiti. Potrošićeš love koliko za dve vekne pristojnog hleba a uzećeš 300 grama tvrdog “hleba” punog zrnevlja. Od toga se ugojiti nećeš. A nije čak ni vruć pa ti ne raspali čulo miria i ukusa i ne izazove poplavu hormona i ne mami da ga smažeš odjednom.

Ali jednu stvar mu moram priznati. I takav kakav je, neverovatno je ukusan. Toliko da mi se posle njega par dana nije jeo običan hleb.

Molim? Sastojci? Deklaracija? Ma hajte molim vas. Čitate li vi deklaraciju na čokoladi? Tražite li deklaraciju uz picu? Ili uz kilo pečenja?

Prava potrošača? Khm, khm.. Kad ta udruženja za prava potrošača bilo šta urade osim što se predsednici ogrebu za koji parfem, košulju, donaciju ili šta god drugo, onda da pričamo o pravima potrošača. Ne zamjavajte se da išta rade osim držanja konferencija za štampu izdavanja saopštenja i sticanja lične popularnosti. Šta su do sada uradili da zaista zaštite potrošače?

Caveat Emptor – neka kupac bude oprezan, rekoše stari Latini a nisu imali udruženja za zaštitu potrošača. I trajali su 1.500 godina.

Tonus hleb tj firma koja ga proizvodi se malo poigrala vašom naivnošću, pokazala vam još jednom da ste ovce a jeste jer da niste ne bi ove idiote glasali već 25 godina, i sad vam smeta što ste shvatili da ste ovce? Budite im zahvalni. Zgrešili jesu, da je do mene razvalio bi ih milionskom kaznom ali ne samo njih već sve ove lažovčine – velike kompanije koje vam nude laži na etiketama, a vi ih kupujete, kupujete sir koji nije sir, sirni namaz koji ima jedva sira, jogurt pun skroba, voćni sok gde skoro i nema voća, kobasice pune svega samo ne mesa, vode pune vitamina, izvorske vode natočene na slavini  itd, i pozatvarao pola agencija a pola PR-ovaca i marketara nabio na robiju zbog obmanjivanja javnosti. Ali nisam vlast.

A hleb, kao hleb, je, bar za mene – odličan. Ovo će ih koštati ali preživeće.