Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Category: blog (page 1 of 5)

Istina o Tonus hlebu

Svi se ovih dana raspisali o tonus lebcu pa hajde i ja. Briga me za Rusku akademiju nauka. Pa ko je u to verovao, treba odmah da počne da piše pismo Deda Mrazu, inače neće dobiti paketić.

Ali da budemo pošteni i surovo iskreni. To teško može da se nazove hlebom. Hleb, kako svi znamo pravi se od brašna. Ovo je jednako hleb koliko je i proja hleb ili kačamak ili onaj suvi dvopek iz vojničkog suvog dnevnog obroka.

Da je ukusan – jeste.

Ali ima mana. Ako ne volite da grickate ništa osim jagnjetine i da vam se među zube zaglavljuje bilo šta osim hrskave kožice, semenke koje ćete grickati baš i nisu neki doživljaj. Ja srećom volim semenke u svemu. Kao da sam bio kanarinac u prošlom životu.

Uz pasulj ovaj hleb nije nikakav. Džaba njemu što je zdrav – i pasulj je zdrav ali uz pasulj ti treba 5 puta više hleba nego pasulja ili se nećeš ko čovek najesti. I to ako si pravi pasuljofil, nikakav integralni, već omraženi beli lebac – bajat ako ćeš ga udrobiti u pasulj a vruć kao i pasulj ako ćeš ga jesti uz pasulj. Tonus je ovde neupotrebljiv. Kvari ukus pasulja a i ne upija čorbicu.

Za mazanje meda, džema, maslaca, bilo čega nije. Totalno je bljak. Od tog se baš nećeš najesti a i mrvi se.

Ponajmanje je za pravljenje prženica ili kako Vojvođani kažu – “moča”.

Takođe, apsolutno je neprikladan za umakanje u moču od pečenja. Totalni promašaj.

Ono šta mu je dobro je što sigurno se od njega nećeš ugojiti. Potrošićeš love koliko za dve vekne pristojnog hleba a uzećeš 300 grama tvrdog “hleba” punog zrnevlja. Od toga se ugojiti nećeš. A nije čak ni vruć pa ti ne raspali čulo miria i ukusa i ne izazove poplavu hormona i ne mami da ga smažeš odjednom.

Ali jednu stvar mu moram priznati. I takav kakav je, neverovatno je ukusan. Toliko da mi se posle njega par dana nije jeo običan hleb.

Molim? Sastojci? Deklaracija? Ma hajte molim vas. Čitate li vi deklaraciju na čokoladi? Tražite li deklaraciju uz picu? Ili uz kilo pečenja?

Prava potrošača? Khm, khm.. Kad ta udruženja za prava potrošača bilo šta urade osim što se predsednici ogrebu za koji parfem, košulju, donaciju ili šta god drugo, onda da pričamo o pravima potrošača. Ne zamjavajte se da išta rade osim držanja konferencija za štampu izdavanja saopštenja i sticanja lične popularnosti. Šta su do sada uradili da zaista zaštite potrošače?

Caveat Emptor – neka kupac bude oprezan, rekoše stari Latini a nisu imali udruženja za zaštitu potrošača. I trajali su 1.500 godina.

Tonus hleb tj firma koja ga proizvodi se malo poigrala vašom naivnošću, pokazala vam još jednom da ste ovce a jeste jer da niste ne bi ove idiote glasali već 25 godina, i sad vam smeta što ste shvatili da ste ovce? Budite im zahvalni. Zgrešili jesu, da je do mene razvalio bi ih milionskom kaznom ali ne samo njih već sve ove lažovčine – velike kompanije koje vam nude laži na etiketama, a vi ih kupujete, kupujete sir koji nije sir, sirni namaz koji ima jedva sira, jogurt pun skroba, voćni sok gde skoro i nema voća, kobasice pune svega samo ne mesa, vode pune vitamina, izvorske vode natočene na slavini  itd, i pozatvarao pola agencija a pola PR-ovaca i marketara nabio na robiju zbog obmanjivanja javnosti. Ali nisam vlast.

A hleb, kao hleb, je, bar za mene – odličan. Ovo će ih koštati ali preživeće.

 

 

Η αθόρυβη επανάσταση – Crowd Funding εκστρατεία για να σωθεί η Ελλάδα

Srpska verzija / Serbian version

Πριν τρεις μέρες ξεκίνησε μια ασυνήθιστη εκστρατεία στην πλατφόρμα Crowd Funding: η συλλογή 1.600.000.000 ευρώ για τη σωτηρία της Ελλάδας.

Σε λιγότερο από τρεις ημέρες συγκεντρώθηκαν περισσότερα από 1.000.000 ευρώ!

Παρά το γεγονός ότι αυτό το εκατομμύριο είναι πολύ λίγο, και ότι ακόμη και 1.6 δις δεν σημαίνουν σωτηρία για την Ελλάδα, τα μέχρι στιγμής 65.000 άτομα έχουν στείλει ένα μήνυμα: ότι υπάρχει ένας μεγάλος αριθμός ανθρώπων που συμπάσχουν με τα προβλήματα των άλλων λαών, και οι οποίοι, σε αντίθεση με την επίσημη πολιτική της χώρας τους, είναι έτοιμοι να βοηθήσουν και οικονομικά άλλες χώρες. Θα είναι ενδιαφέρον να παρακολουθήσει τι θα συμβεί μέσα στις επόμενες 5 ημέρες ενώ αυτή η εκστρατεία θα είναι ακόμη σε εξέλιξη και πόσοι άνθρωποι θα την υποστηρίξουν. Aυτή τη στιγμή αντιστοιχεί σε ένα άτομο στα 100.000 στον πλανήτη.

Και εάν λάβουμε υπόψη πόσοι από αυτούς έχουν πρόσβαση στο Διαδίκτυο, τότε πιθανόν η αναλογία να είναι 2 φορές πιο μεγάλη. Παρ’όλο το νούμερο αυτό αναλογεί σε λίγους, δεν πρέπει να αγνοούμε την πολιτική σημασία μιας τέτοιας εκστρατείας. Ο αντίκτυπος θα εξαρτηθεί από πόσοι άνθρωποι θα κινητοποιηθούν. Εάν αυτός ο αριθμός είναι πολύ υψηλότερος, αναμφίβολα θα επηρεάσει τους ψηφοφόρους, ώστε πολλά από τα μέλη του Ευρωπαϊκού Κοινοβουλίου να συμπεριλάβουν στους υπολογισμούς τους τα θέματα που ενδιαφέρουν το εκλογικό σώμα.

Όταν ξεκίνησα να γράφω αυτό το post, πριν από περίπου είκοσι λεπτά είχαν συλλεγεί € 1.126.466, τώρα είναι ήδη 1.162.439. Και το ποσό αυτό αυξάνεται. Αλλά ας μην ξεγελιέστε από το ποσό. Το ποσό από μόνο του δεν είναι το θέμα αυτής της εκστρατείας.

Tiha revolucija – CrowFunding kampanja za spas Grčke

Greek Version / Ελληνική έκδοση

Pre tri dana započeta je neobična CrowFunding kampanja na Indiegogo platformi: prikupljanje 1.6 milijardi EUR za spas Grčke (https://www.indiegogo.com/greek-bailout-fund.html).

Za nepuna tri dana sakupljeno je preko 1 milion EUR!

Iako je taj milion premalo, pa čak i 1.6 milijardi ne znače spas za Grčku, tih do sada 65.000 ljudi šalje jednu poruku: da postoji veliki broj ljudi koji saosećaju s problemima drugih naroda, i koji su, suprotno zvaničnoj politici svojih država, spremni i finansijski da pomognu te druge narode. Biće interesantno pratiti šta će se dešavati tokom narednih 5 dana koliko još traje ova kampanja i koliko ljudi će je podržati. Za sada to je svaki 100.000-ti čovek na planeti. A ako uzmemo u obzir koliko njih ima pristup Internetu to je verovatno 2 puta učestalije. Iako je to malo ljudi, ne treba zanemariti politički efekat ovakve kampanje. Njen politički efekat zavisiće od toga koliko ljudi će mobilisati. Ako taj broj bude mnogo veći, nesumnjivo će raspoloženje svojih birača mnogi od EU parlamentaraca uzeti u svojim kalkulacijama i računati na zadovoljavanje interesa te populacije. A čak i ako ne bude veliki verujem da već mnogi uviđaju kapacitet online aktivizma koji nije potpisivanje online peticija ili lajkovanje određenih tema i protestnih slika, što bez obzira na svoju nesposobnost da direktno utiče na događaje, više niko normalan ne smatra bezazlenim i nevažnim. Upravo zato akcija gde su ljudi spremni da učine više od lajka, da se odreknu neke količine novca zarad boljitka drugih ljudi, ne može proći bez posledica.

Svakako ova originalna akcija iznedriće i neke slične. Sakupiti 1.6 milijardi za pomoć jednoj državi je enormno visoko postavljen cilj, toliko visoko, da se ne može isključiti da je ovo mudar marketinški potez same Indiegogo platforme. Činjenica da je već sutradan kampanja dospela na naslovnicu Bloomberg Business portala (http://www.bloomberg.com/news/articles/2015-06-30/this-indiegogo-campaign-is-trying-to-bailout-greece), CNBC (http://www.cnbc.com/id/102798292), Gizmodo (http://gizmodo.com/googles-top-hit-for-greek-bailout-is-an-indiegogo-campa-1715183567), ABC News (http://www.abc.net.au/news/2015-07-01/british-shoe-seller-tries-crowdfunding-greek-bailout/6585454) pa čak i New York Times (http://www.nytimes.com/2015/07/01/world/europe/a-crowdfunding-campaign-tries-to-save-greece.html?_r=0), daju ovoj kampanji karakteristike globalnog hita.

A ako nije marketinški trik, ako je ovo zaista potez jednog britanskog prodavca cipela koji saoseća s grčkim narodom, zamislite kakve sve kampanje možemo očekivati u budućnosti, a koje će itekako moći da imaju efekta u mnogo manjim i siromašnijim državama s represivnim režimima? Par miliona u takvim državama može mnogo učiniti za slobodu štampe, pa i formiranje pokreta i partija. Setite se samo koje sve poteze su vlasti spremne vući da sputaju slobodu izražavanja: oduzimanje novina, zatvaranje štamparija, zabranjivanje medija, i setite se da je sa samo nekoliko miliona USD pokrenut proces formiranja slobodnih, opozicionih medija, devedesetih, u Srbiji. Ova kampanja, pametnim političarima može pokazati da su granice “meke” i da ne mogu sve kontrolisati. Ona takođe može pokazati da solidarnost ljudi može biti suprostavljena zvaničnoj politici država gde ti ljudi žive, što svakako nijedan normalan političar ne sme zanemariti. U tom smislu ova kampanja otvara svojom lucidnošću novo, uzbudljivo poglavlje internet ere. Ako je arapsko proleće čak i navodno bilo indukovano putem socijalnih mreža a ustvari organizovano iz nekih tajnih službi, u šta ne treba sumnjati, i time uzdrmano i srušeno nekoliko vlada, zamislite šta se sve može pokrenuti sada, kada je jasno da su ljudi spremni ne samo izaći na ulicu već dati i svoj novac za pomoć drugima (a novca se većina ljudi najteže odriče) – što se do sada nije dešavalo ovako s otvorenom i direktnom političkom porukom.

Kada sam počeo pisati ovaj post,  pre dvadesetak minuta bilo je prikupljeno 1.126.466 EUR, sada već 1.162.439. I iznos raste. Ali neka vas iznos ne zavara. Sam iznos je u celoj ovoj kampanji apsolutno nebitan.

 

Život bez fejsbuka

Moji dani bez fejsbuka.

Kako organizovati elektronsku poštu?

gmail-logo-2013Ako pogledate u svoj GMail inbox verovatno je u njemu stotine ako ne i hiljadu e-mail poruka. Oslanjate se na pretragu kada treba naći neki e-mail ali svejedno, taj haos sigurno vam nekad ide na živce.

Možete isprobati razne alate koji će vam olakšati posao, tu je Sidekick, ActiveInbox, Streak i domaći Yanado. Svaki od njih ima svoje prednosti i mane. Ipak džaba vam sav trud ako se ne potrudite da i sami budete organizovani.

Kad sam ja u pitanju, najveći problem mi pravi ogroman broj newslettera, automatskih obaveštenja i informacija koje želim da primam i koje iako tek svaku dvadesetu ili čak pedesetu pročitam, sadrže za mene bitne informacije, ali istovremeno vrtoglavom brzinom pune moj mailbox.

Ako imate sličan problem,  evo dva jednostavna trika koji će vam uštedeti živce a vaš e-mail inbox učiniti preglednijim. Upotreba dodataka koje sam već naveo na početku i malo discipline opisane u mom ranijem postu “Zero inbox” svakako će dodatno pomoći.

Prvi trik: Koristite tačku u email adresi

Da li vam se desilo da vam stigne e-mail adresiran na ime.prezime@gmail.com a vaša adresa je imeprezime@gmail.com? Google je, ustvari “slep” za tačku. Mogu vam poslati email i na i.m.e.p.r.e.z.i.m.e@gmail.com i vi ćete ga dobiti.

Drugi trik: koristite znak plus u email adresi

Aha. sad već kapirate. Google ne vidi znak plus? Ne baš. Google ignoriše sve od znaka plus (+) pa nadalje udesno. Dakle ako imate adresu imeprezime@gmail.com i prijavite se na neki newsletter za traženje posla e-mail adresom imeprezime+jobsearch@gmail.com vama će uredno poruke stizati na vašu adresu imeprezime@gmail.com.

Kako ove trikove pretvoriti u korisne informacije?

Jednostavno sada napravite filtre za dolazeću poštu.

Upišite email na koji očekujete email, npr  imeprezime+jobsearch@gmail.com, i napravite filter da taj email ide u neki zaseban folder (odnosno dodelite mu oznaku – “label”). Ako pritom označite da email odmah bude “arhiviran” i neće se ni pojaviti u inboxu.

A šta sa tačkom? Isto. Kad šaljete e-mail ili u potpisu možete različitim primaocima ostaviti različite email adrese: prezime.ime@gmail.com, p.rezime.ime@gmail.com i slične varijacije, a oni kada vam odgovore vama još ostaje da filtrirate poštu prema adresi (koje se razlikuju po mestu gde se nalazi tačka) i imate vrlo uredno sortiranu poštu.

Eksperimentišite. Zabavno je.

Priča o četiri brata

statusquo

Reći ću vam nešto strašno: neće se desiti promena. Ne ona kakvu želite, brza, osvežavajuća, koja će vas podići i za vašeg života vam dati smisao življenja tu gde ste.

Zašto se ta promena neće desiti?

Zato što su krali i demokrate jednako kao socijalisti i kradu jednako i naprednajci kao i ovi pre njih.
Zato što “sjaši kurta da uzjaše murta” magarcu koga jašu osim u kratkoj stanci između dva jahanja kad ima nadu da će se nešto promeniti ništa ne donosi osim te male, kratkotrajne nade.

Zato što, su lopovi ipak jedni drugima bolji prijatelji nego vama.

Zato što, one koji kradu kad su na vlasti, ako zamene drugi koji kradu, vi ništa od toga nemate.

Zato što vi želite da dođu neki drugi, pošteni, koji će brinuti o narodu a ne samo o sebi. Nije da takvi ne postoje. Postoje. Ali vi želite da za njih glasate. A to je kvaka 22. Da bi za  njih mogli glasati, ovi ih moraju pustiti da dođu u poziciju da se za njih može glasati. A ako im to dopuste sami su sebi stavili lisice na ruke. Pa nisu ludi.

Takvi, drugačiji ne mogu doći na vlast demokratskim izborima. Takve korenite promene se dešavaju samo mimo izbora. Da, otimanjem vlasti, a to vam se, jelda, gadi. Isuviše ste moderni i humani i miroljubivi da bi želeli da iko pati. Želite “ferku” s uličnom barabom.  Nema “ferke” s uličnom barabom.

Šta imamo danas? Intelektualce koji kao evetefendije klimaju glavom na ono šta govore jedni ili drugi. Vojsku koja moli političare da im obezbede da lete, da se obučavaju, da imaju čime da brane zemlju ako zatreba. Mole. Ej, ljudi s oružjem mole one koje zabole za njih da im omoguće da rade svoj posao. Neki bi se i pobunili, ali se plaše kolege, prijatelja, brata, Velikog brata, svoje senke. Ili se jednostavno boje osvete.

Nema kritične mase za brzu promenu, zato je ne očekujte. Ne računajte na čast onih koji treba da imaju čast. Ili su je prodali ili su je progutali. Jednostavno, tako je. Lakše je da neko drugi uradi šta treba.

Znate onu priču o 4 brata: zvali su se “Niko”, “Svako”, “Neko” i “Bilo ko”. I beše neki posao koji je morao da se završi. Bilo ko je mogao da završi taj posao, ali ga  Niko nije završio, jer Svako čekao da Neko to uradi.

E…

 

Ako nisi na Internetu kao i da ne postojiš bajka

“Ako nisi na Internetu kao i da ne postojiš”

Jedan od vodećih ekonomskih mislilaca današnjice o ovome je slikovito rekao: “to je kao da se neka fabrika hvali da će uvođenjem još 10 WC kabina povećati produktivnost. Niti će njima dodatne WC kabine povećati produktivnost, niti će to za vas učiniti Internet. Ali jedno je sigurno – i Vi i oni bez toga ćete biti u govnima”.

Reč je o Jonasu Riderstalu, http://jonasridderstrale.com/ doktoru nauka, čoveku koji spada među 50 najvećih mozgova biznisa danas.

Internet je nužan ali biti samo prisutan bez odgovora na pitanje “šta dobijam zauzvrat” ne znači Vam ništa.

Imate pravo da znate šta da očekujete. Nešto dajete da bi nešto dobili.

Najposećeniji adresari u Srbiji nemaju više od 30.000 poseta dnevno i ne više od 100.000 pregledanih strana. Ako pritom imaju 50.000 firmi, koliko puta dnevno vaša firma može biti viđena? Kakav je onda to biznis model? Dobar! Za pružaoca usluge. Malo ga košta, cena je niska, prodajni anproi su mali a para kaplje. Korist za kupca? Vratite se na prvi pasus.

Nemaštovitost kreatora online poslovnih usluga je impozantna.

 

Zar su Novosađani najveći lopovi?

Dragi moji Novosađani, analizom podataka koji su bili dostupni preko portala sudova, izgleda kao da ste veliki lopovi. Tako kažu ovi vrlo zanimljivi podaci, mada ja lično ne mislim tako.

Naime, reč je o sudskim postupcima jedne finansijske institucije, Diners Club International doo, koja inače u Srbiji radi mimo zakona: izdaje kreditne kartice  i vrši poslove kreditiranja iako po Zakonu o bankama to mogu raditi samo banke. Kako je to moguće? Pa, kao i sve u Srbiji gde piše “osim ako nije Zakonom drugačije uređeno”, u praksi je dovoljno mišljenje ministartstva ili nekog drugog državnog tela ili nezavisne organizacije koju kontroliše država. U ovom slučaju oni imaju mišljenje Ministarstva finansija da mogu da nastave da rade do donošenja zakona o platnim karticama. Navodno jer je to tako po Zakonu o stranim ulaganjima, pa ne mogu uslovi poslovanja da se menjaju u nepovoljnije od onih koji su bili kada su osnovani. Istovremeno sve strane banke koje su ovde uložile novac i sva strana osiguranja uskladila su svoje poslovanje sa novim zakonima i ispoštovali po njih nepovoljnije uslove poslovanja.

I ta takva mala finansijska organizacija koja ima samo 2 miliona EUR kapitala i mnogo, veće dugove, uredno tuži neažurne članove Diners cluba kada duguju. I to ne bi bilo ništa čudno, da u tome ne prednjači Novi Sad.

U Novom Sadu, koji je druga najbogatija sredina u Srbiji, Diners ima čak 191 sudski postupak, dok u svim ostalim većim gradovima Srbije ima 205 predmeta. Istovremeno, Diners koji ima samo 40.000 klijenata, ima čak 49 krivičnih predmeta za “zloupotrebu kartice” dok sve 34 banke, koje zajedno imaju oko 9 miliona korisnika i 7 miliona izdatih platnih kartica, zajedno u Srbiji imaju svega 243 krivičnih predmeta. Da disproporcija bude još veća, Diners u Novom Sadu ima 16 krivičnih predmeta dok u 4 puta većem Beogradu ima samo 5 – i svih 5 je izgubio. U Novom Sadu, naprotiv, samo 2 je izgubio.

Kako je moguće da u Novom Sadu Diners vodi 175 građansko pravnih postupaka za naplatu štete dok u 4 puta većem Beogradu ima samo 30 građansko pravnih postupaka a u mnogo siromašnijem Nišu, veličine priblično kao Novi Sad, ima samo 81 građansko pravni postupak.  Sve postupke u Novom Sadu za Diners vodi advokat Dragan Kapun, koji je ponekad u predmetima (na portalu sudova) potpisan kao Dragan Kapunac.

Da li to postoji sprega između nekog službenika iz Dinersa i pomenutog advokata?  Da je ovo politika Dinersa broj postupaka bi bio u relaciji s brojem stanovnika i sa standardom. Ali ne,  druga najbogatija sredina u Srbiji najgore plaća i to samo Dinersu?

Zar su Lale toliki lopovi da ih Diners ovako drastično tuži i proglašava kriminalcima?

Zar su Lale toliki lopovi da čak 16 njih tužilaštvo krivično goni po prijavi Dinersa dok u Beogradu ima samo 5 takvih?

I, ko je advokat Dragan Kapun, kome za ovih 16 krivičnih postupaka, svi mi, ostali građani, plaćamo honorare?

Dragi moji Novosađani, živeo sam među vama pune 4 godine.  Spori jeste, ali nisam stekao utisak da ste toliki lopovi. Ali očigledno neki misle drugačije.

NAPOMENA: Ovaj tekst je isključivo statistička analiza predmeta u pravosuđu Srbije, i komentar o uočenom ogromnom (i nelogičnom) odstupanju kad je u pitanju Novi Sad, i takođe praksa banaka, koje, da ne zaboravimo, potpuno legalno i u skladu sa zakonima Srbije posluju, daju kredite i izdaju kartice. zaključke izvucite sami.

 

diners

Imaš pravo – koristi ga

zastitnik_gradjanaJedna od tekovina civilizacije je i institucija Ombudsmana. Ako lomite jezik izgovarajući ovu reč, domaći naziv “zaštitnik građana” je sasvim ok.

Kao i mnogi građani ja nisam ovu instituciju koristio. Smatrao sam da bih tako samo džabe gubio vreme u ovom korumpiranom društvu.

Ipak, danas sam pripremajući se za jedan sudski proces odšetao do Deligradske 16, kod Slavije i bio prijatno iznenađen.

Službenik Ombudsmana će vas pažljivo saslušati i ne stidite se, budite potpuno otvoreni s njim. Ljubazni su, ne sude o vama, imao sam prilike da me knjigovođe i advokati gledaju podozrivo ponekad kad se ne slažu sa mnom, ali to ovde nećete doživeti. Ono što je najbolje, odmah će vas posavetovati šta možete uraditi.  Saveti uopšte nisu tapšanje po ramenu i saosećanje, već su vrlo konkretni i jasni. Naprimer, meni je službenik objasnio kome da se žalim i kada jer su neki moji podnesci “nestali”.  Predsedniku suda, odmah. Zašto? Jer predsednik suda može zbog sumnje u nepristrasnost sudije (jer nestaju podnesci) istog promeniti.  A takođe me je vrlo zainteresovano uputio da postoji zakonski rok od 12 meseci u kome mogu da se Ombudsmanu žalim na ponašanje službenog lica (policajca) što je bilo moje drugo pitanje i čak više puta ponovio da mu što pre pošaljem zvaničnu prijavu. Ovaj rok je inače rok u kome oni mogu zakonski postupati i pokrenuti postupak za ispitivanje odgovornosti službenog lica i prilično je duži od onog koji vam ostavlja Sektor unutrašnje kontrole MUP-a (samo 30 dana od kad je povreda vaših prava nastala).

Ono šta Ombudsman ne može je da se meša i pokreće postupke ali može da savetuje i pomogne savetima ili da izvrši kontrolu da li neki državni organ postupa po zakonu.

Sa druge strane, ako su vam povređena druga prava, recimo  kao nama kad nam je statička IP adresa prisluškivana na tužilaštvo ne reaguje na to i ne pokreće istragu, kao i u još jednom slučaju, prava adresa je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,  jer se radi o “ćutanju” organa vlasti. Sledi poseta i ovoj instituciji pa vam pišem detaljnije.

Treća institucija koju možete koristiti je služba zaštite korisnika finansijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije. Svaki put kad vam banka ili druga finansijska ustanova odbije da da bilo kakvu informaciju o vašem računu, listing, obračun kamata, objašnjenje ili kad vam nije jasno, slobodno im pišite. Reaguju brzo na svaki email. I efikasno. U to sam se lično uverio i u stanju su da “pritisnu” banku da se pridržava zakona.  Najlepše je kad shvatite da i nad popom ima pop. Ok, taj pop neće baš uvek da pritisne manjeg popa, ali i nad njim ima pop, pa sam jednom tako pisao čak i predsedniku Republike. Ujutru u 9 sam dobio poziv iz NBS i silno izvinjavanje što nisu na vreme odgovorili a potom i poziv iz banke koja mi nudi kredit da otplatim dug. Nisam pristao sve dok mi nisu izvod po izvod objasnili i kako je i zašto obračunata koja kamata i čak su ispravljali obračune. Na kraju kad je sve bilo čisto molili su me da obavestim NBS da smo rešili problem.

Zaključak je, dakle, da institucije kojima možete i bez advokata ostvariti svoja prava, postoje.

Međutim, očigledno je da vlast ne želi da znate da one postoje zbog vas! O njima se malo govori i ne promovišu se. Čak i ljudi poput mene tek kad im pukne film sete se ovih ustanova. A ne treba tako. Imate prava. Imate pravo da znate da li država postupa fer prema vama ili ne.

Koristite to.

 

Biznis lekcija: ne radite posao s magarcima

sizifSredinom dvehiljaditih već sam imao dovoljno iskustva u poslu koje su i drugi prepoznavali i sve češće sam dobijao pozive da pomognem drugim firmama da bolje rade.

Vrlo rado sam prihvatao te pozive jer je mogućnost da stvorim nešto novo, poboljšam, učinim efikasnijim, za mene bila izazov zbog koga sam bio spreman raditi kao manijak, i da se tom poslu posvetim kao da je ta firma moja. Od situacije do situacije, učio sam i imao uspehe kojih se rado sećam, a i neuspehe iz kojih sam učio na najteži način.

Ipak moj rad u jednoj firmi, koju ne želim imenovati ovde, za mene je bio i odlično iskustvo – kako je moguće probuditi ljude i iz njih izvući najbolje, ali istovremeno i ogromno razočarenje. Ali da krenemo redom, i naučite iz ovoga nešto.

Početak

Ponuda ove firme, koju ću zvati Firma doo bila je primamljiva: dobio sam skoro duplo veću platu nego u prethodnoj. Posle čak tri intervjua i dva mini test projekta bio sam primljen. Prvog dana na poslu direktor mi je rekao “razgovaraj sa ostala dva direktora (osnivača, prim. aut.) i napravite plan šta ćete raditi, dok sam ja na odmoru – upoznaj se s firmom”.

“Ja sam vam Već poslao plan”,  odgovorih, “i njima. Plan za narednih 100 dana.”

Direktor je bio veoma iznenađen i s osmehom se pozdravio i otišao na odmor.

Plan koji sam dostavio možete videti ovde:

Inače ideja ovakvog plana je preuzeta od  mog druga, nekadašnjeg najboljeg prodavca koga sam imao a sada izuzetnog retail stručnjaka (čitajte njegov blog, izuzetan je: http://www.aleksandar.jovanovic.cc/).

Početak je bio odličan. Većina zaposlenih, osim nekolicine programera koji se ni sa kim nisu družili na poslu, prihvatila me je i s nestrpljenjem očekivali šta ću promeniti, smisliti itd. Sećam se da sam na jednom sastanku rekao da naš plan treba da bude da Firma doo postane brend i da kad neko uzme taxi kaže “vozi me do Firma doo” a ne do te i te poslastičare (u blizini). Smeh zaposlenih me nije demoralisao, jer svako ima pravo da bude skeptik.

Traženje jezgra tima

Posle par nedelja poslao sam email čiji je subject bio “Traže se LJDV”. LJDV je inače skraćenica koju sam preuzeo od Darka Kocjana, iz nekadašnje emisije Ozon Radija 202, a znači “Ljudi Dobre Volje”. U tom emailu pozvao sam ljude koji žele da doprinesu razvoju Firma doo, a da za to ne traže nadokanadu, da mi se jave. Iako je skepsa osnivača bila velika, jer taj neformalni i opušten stil komunikacije je njima bio stran, a istovremeno, verovali su da ljude moraš kupovati platom, javilo se 9 od 50 zaposlenih, odnosno čak 18%. Da li treba da pomenem da to nisu bile neke dokone lujke od ljudi? Jedan od njih već par godina ima svoju softversku kompaniju i jedan je od onih u koje je Eleven investirao novac.

Vizija

Posle 75 dana provedenih u firmi “snimio” sam situaciju i shvatio šta im nedostaje. Firma je poslovala bez jasne vizije, oslanjajući se samo na outsourcing poslove, do te mere da su čak programere zapošljavali i otpuštali po nalogu kompanija za koje su radili. Raditi posao na taj način bilo je neodgovorno, jer, praktično zaposleni nisu imali sigurnost. Užasavajuća činjenica koju sam kasnije saznao je da su outsourcing ugovori bili na samo 3 odnosno 6 meseci i da su krajem tog perioda uvek iznova pregovarali o nastavku outsourcing posla. To praktično znači da imate kompaniju koja ima siguran posao samo 3 meseca.  Ako naručilac otkaže, momentalno morate otpustiti ljude (što se par godina kasnije i desilo). Naslućujući to, ali ne znajući za takve aranžmane koji su od mene bili sakriveni (iako sam bio jedan od  direktora i bio pozvan da učinim firmu efikasnijom), predložio sam da se počne raditi na sopstvenim projektima iz kojih ćemo stvoriti proizvode, da regrutujemo mlade perspektivne programere još u srednjoj školi, itd…


Ovaj dokument je bio, kako se kasnije pokazalo, “kamen razdora” između mene i dela osnivača. Razlog zbog koga ću postati nepoželjan u firmi. Ideja o regrutovanju mladih programera u startu je odbačena argumentima “to treba organizovati” i “nama su svi programeri zauzeti, nema ko da radi s njima”.

Prvih 100 dana

Prvih 100 dana je brzo prošlo i poučen nekadašnjim potezom Zorana Đinđića, osnivačima sam poslao izveštaj o svom radu u prvih 100 dana (iako ga nisu tražili).

Mnogo kasnije sam shvatio da su svi ovi potezi njima izgledali kao da je neki mali zeleni marsovac upao u firmu i počeo njihovo čedo da tumba tamo-amo a njima se nije dopalo ono šta su čuli prilikom tog tumbanja: koliko je slaba sama firma.

Interno preduzetništvo

Kao najradikalniji potez uveo sam interno preduzetništvo u Firma doo. Ustvari, možda je pametnije reći da sam pokušao da ga uvedem.

Šta je bila ideja internog preduzetništva?

Programeri brzo stasaju i brzo se osamostaljuju. Nije nikakva mudrost naći stranca koji će platiti 2, 3, 5 ili čak 10x jeftinije da mu se nešto programira u Srbiji. Cilj firme je zadržati dobre i perspektivne programere, ali ne silom, ne klauzulama ugovora, već dobrovoljno. Da Firma doo oni doživljavaju kao svoju firmu, da dele i rizik i profit a ako neka njihova ideja dobije krila, da otvore zajedno sa Firma doo novu firmu – ili se osamostale pod određenim uslovima. Od Firma doo bi dobili softversku, hardversku podršku i podršku u ljudskim resursima, a bili bi lišeni briga o porezima, knjigovodstvu i svemu šta prati jedan preduzetnički poduhvat.

Ideja je naišla na dobar prijem i za samo 2 nedelje dobili smo čak 13 ideja. Bar 4-5 su bile odlične.

Jednu smo počeli razmatrati i tu je bukvalno od samih osnivača došlo do opstrukcije kroz mučno pregovaranje o sitnicama s programerom čija je to ideja bila dok nije digao ruke.  Osetio sam da ga namerno mrcvare jer ne žele da on bude ravnopravan s njima, makar na tom projektu – mora ostati radnik, po svaku cenu. Drugi, ovaj pomenuti koji je sada samostalan i u koga je Eleven investirao, digao je ruke od zastupanja svoje ideje shvativši da će samo izgubiti vreme. Pokušaj uvođenja internog preduzetništva u Firma doo završio se neslavno.

Ako ipak vi želite u svojoj firmi uvesti interno preduzetništvo i zadržati dobre ljude, možete se poslužiti ovim modelima koji slede:

i kao prezentacija:

Petnaest dugih rundi, na poene

Moram ipak priznati da je jedan projekat završen. Projekat BP je čak doveden do produkcione faze. Međutim posle mog izlaska iz firme, trial period sa 15 dana je smanjen na 7, pa na 3 pa je ukinut, zbog neshvatanja kako funkcioniše Internet biznis i neshvatanja ekonomije darivanja. Čoveku koji je idejni tvorac tog projekta, na čijem znau se on bazirao, projekat je bukvalno otet. U početku je imao 50% vlasništva a kako je vreme prolazilo a nije prihodovao Firma doo mu je računala troškove programera, servera i polako umanjivala udeo jer on nije imao novca da sve to finansira. To što je ideja njegova su zanemarili. Na kraju su mu uzeli sve. Zapravo uzeli su mu sve od jedne velike nule, jer bez trial perioda sa nabudženom cenom ta dobra ideja ne zarađuje.

Iz meseca u mesec uprkos tim oprstrukcijama gurao sam dalje. Obezbedio im predstavljanje u stručnom časopisu na 3 kolor strane – džabe, svog druga, koji je danas ekonomski ataše Srbije u Nemačkoj, angažovao, besplatno, da u New York odnese naše promo CD-e i kolor kataloge  i da razgovara sa američkim firmama i promoviše nas. Doveo sam im čoveka iz Intela, iz Deloitte – uzalud.

Konačno, posle nekih godinu dana i par meseci u Firma doo, oni su pronašli jeftinijeg. Meni su rešili da daju otkaz, a ja sam iskoristio nesimetričnost u ugovoru o radu, po kome oni meni kada daju otkaz otkazni rok je 15 dana a kad ja dajem otkazni rok je 60 dana. Dao sam im otkaz i uzeo još dve plate a nisam dolazio u firmu. Godine vežbanja džudoa isplatile su se – stari dobar judo princip “popusti da bi pobedio” urodio je plodom – iskoristio sam njihovu snagu (po mene nepovoljnu odredbu koja me vezuje 2 meseca za firmu) protiv njih.

Moj naslednik ništa nije uradio, firma se posle nekog vremena gotovo raspala, otpustila najveći broj programera jer su im outsource naurčioci otkazali ugovore. Osnivači se nisu mnogo nasikirali, još kada sam došao u firmu oni su imali na računu skoro 400.000 EUR s kojima ništa nisu radili. Čuvali ih, nisu ih investirali. Običan drčan mentalitet “za mene ima dovoljno” zbog kog nisu ni bili spremni na istinske promene.

Šta je pouka svega ovoga?

Vrlo jednostavno: da bi se nešto primilo mora postojati plodno tle. Ako ne postoji, uvenuće.

Kada radite posao s nekim, nije presudno koliko ste vi dobri, posvećeni i vredni. Bitno je i da li su sa druge strane magarci ili smeli, vredni ljudi. Da se razumemo, magarac je pametna životinja, ali tvrdoglava i tera po svome. Konj je gluplji od njega, ali korisniji.

Ako budete radili kao ja, s magarcima, samo ćete uludo potrošiti dobre ideje. Da ne bi bile potrošene, ja ih ovde delim s vama. A možete ih preuzeti i sa mog slidehsare profila.

Older posts

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑