Sasa Jovanovic

Biznis, tehnologija i sport

Dupli život

Gledam te već osam godina. Na poslu, u autobusu, na ulici, ispred trafike. Svako jutro kupuješ kod čika Slave cigarete i Politiku, ponekad Dugu ili Bazar, a petkom Politikin Zabavnik. Kao, za decu. Ustvari, znam, čitaš ga, kao najlaganiju literaturu pred spavanje, onda, kad ti više ništa ne ulazi u glavu, sem priče o Hogaru, “jeste li već čuli da” ili “Nove avanture Modesti Blejz i njenog Vilija”.

Gledam te, kako diskretno, ili čak šarmantno nemarno našminkana, sa tek kupljenim novinama u ruci, strpljivo stojiš u redu ispred Spasićeve pekare, i posle desetak minuta, izlaziš sa dve slane kifle u ruci. Gledam te, kako ih jedeš ulicom i pritom se ogledaš u izlozima poslastičarnice, kafane “Grmeč”, knjižare. Ateksa, apoteke i tako redom.

Gledam te kako besplatno deliš osmehe, i pitam se kada si ih akumulirala i gde ih čuvaš, kada ih ne daješ.

Ne pitam se više, šta oni imaju šta ja nemam, zašto voliš crne,a ne plave, i siguran sam da znaš da te gledam. I ne sanjam te više, ne zamišljam tvoj krevet i zamršenu kosu ujutru. Kuvanje prve kafe i buđenje. Ne očekujem ništa, samo te gledam.

Ne razmišljam o tome, sa kim deliš svoje slobodne sate i kome u zagrljaj trčiš taksijem, ponedeljkom ujutru. Kao, krišom kradeš od života, muža, sebe. Ne osećam ljubomoru i ne zovem te više telefonom na večernje ćaskanje. Znam da živiš u svom svetu, po malo snobovskom, stižeš na sve važnije koncerte i pozorišne predstave i ja te ne pratim. Ipak, uvek znam gde si i čuvam te u nekoj, samo meni znanoj riznici tajni.

Nikada dodirnuta i nikada izljubljena, živiš u meni, svojim drugim životom, i… možda jednog dana…? Ko zna?

Čekaću te.

A.N.

Jednom, davno, u noćnom programu Radija Beograd, ne sećam se više koji tačno program – da li 202 ili Beograd 2, čuo sam ovu priču. Ime autora ne znam, samo inicijale – A.N.
Priča mi se toliko dopala, da sam odmah pozvao Radio Beograd i zamolio da mi pošalju priču na adresu. Tada nije bilo e-maila i za nekoliko dana na moju adresu je stigao mali beli koverat sa ovom pričom otkucanom na tankom 70 gramskom papiru, peliru, pisaćom mašinom.
I dan danas, tu je među hrpom mojih papira, koje iz ko zna kog razloga čuvam

1 Comment

© 2018 Sasa Jovanovic

Theme by Anders NorenUp ↑