pojma nemam kuda ova priča vodi
ali kad smo zajedno
vreme tako lepo stane i
zaokruži se
poprimi neki topli kružni tok
nešto kao krvotok možda
nešto sasvim kružno
nešto sasvim tekuće
a opet
stalno
neprestano
i večno.

pojma nemam kuda ova priča vodi
ali kad smo zajedno
osećam da mi srce
pliva od radosti
i da volim
beskrajno volim
krug u kome smo.

da se usuđujem
ja bih
te možda uzela za ruku
možda ti ponudila višnju
pred spavanje
možda bih prešla svojom kosom preko tvog stomaka
da
da se usuđujem
možda bih verovala
da se ne rastajemo svaki put
da pamtimo
da postojimo
neizostavno
da se usuđujem
možda bih se dugo smejala od radosti
što si tu
i što te imam.

da se usuđujem
možda bih te ljubila na kiši
pre nego što pobegnem.

da se usuđujem
možda bih više ćutala
i malo više uživala u tvom dodiru
da znam da me želiš
bar malo
pustila bih svoja ramena u tvoje
ruke
slobodno
da se usuđujem
mirno bih ti spavala uz dah
bez pitanja i odgovora
možda bih te volela
da se usuđujem.