Pomiri se sa sudbinom u ovom paklu čoveče.
Ne ratuj sa samim sobom, čini kako Gospod reče.

Ne misli da možeš svašta, ne možeš ti ništa.
I kad’grešiš sila prašta, al’ne traži više išta.

U pravu je i Dante, kada kući grešnike.
I svi ga dobro pamte, i opet gaze prečnike.

Ti si samo mali, sitan, prah u svetu poroka.
Koji hoće da je bitan, sve do kraja svoga roka.

Al’ne može kako hoćeš, ne vredi ti da se trudiš.
Kad’otkuca tvoje poćeš, sa svetlošću da se budiš.

Misli šire praštaj češće, širi ljubav a ne rat.
Kukavica nemoj biti, samo s mirom sklopi pakt.

Sve su sama iskušenja, oko tebe zar ne vidiš?
Pa prihvati ta rešenja, i nemaš čega da se stidiš.

Kad- god ideš kontra Bogu, jedan minus više.
Kada glumiš babarogu, loše ti se piše.

Opet ćeš se roditi, i još više patiti.
Opet bitke voditi, jer ti moraš shvatiti.

Da je ovaj život kazna, jer si gore zgrešio.
Da je ovde duša prazna, da bi problem rešio.

Pročitaj sveto pismo, još nekoliko puta.
I videćeš da mi smo, grešnik koji luta.

Svi smo jedan organizam, povezani um.
Kad’uskladi mehanizam, desiće se bum.

Sloboda će zavladati, u svakome od nas.
Niko neće stradati, to će biti spas.

Violeta Balint 2004.