Za čime to stalno tragamo?
Zašto ne možemo da se smirimo?
Gazimo preko raznog đubreta,
Da u svet slavnih zavirimo.

Prati miris moga tela,
I naći ćeš ono za čime tragaš.
Ostalo je neizvesno zauvek,
Samo samnom možeš da se igraš.

Mnogim putevima se gubi trag,
Putevima sudbine, putevima mira,
I kada znamo cilj, zalutamo,
Sve nam je muka, i sve nas dira.

Pa još više tragamo,
Ali ne što hoćemo, neg’što moramo,
Robujemo bezpotrebnim brigama,
I neprestalno, jedni druge varamo.

Da, da, samo da se traga,
Sada cilj nije više plemenit,
Ne rešava čari kosmosa,
Tračevi, i zli jezici čine glavnu nit.

I tako do smrti,
Zapetljani u mreži gluposti,
Tragamo, a ni početka nema,
Tragamo, nadajući se nekoj radosti.

Violeta Balint 2002.