Ko si ti? Ko te poslao u moj život? Znaš li da sam u poslednji čas nagovoren da dođem u katoličku portu? Davno sam ovladao alhemijom pravljenja zlatnih idola od sasvim običnih a neobično lepih žena. Jedva sam to znanje zakopao. I postao umoran od nadanja, traganja… A onda, kad ne tražim, dođeš ti i sve okreneš! Dokažeš mi ono šta učim druge – da kad ne tragaš i ne očekuješ, najbrže nađeš šta tražiš. Ako veruješ da ćeš naći…

I posmatram Tebe ovih dana… lepa si… ali me osvajaš čim oživiš, rečima. Nema tu alhemije. Da si samo lepa, začas bih ja primenio alhemiju i napravio zlatnog idola od tebe. Ali, koji još alhemičar od dragulja pravi zlato? Samo budala!

Ustvari, htedoh ti samo reći da ličiš na moja maštanja.