Ne pitajte me ko sam.

To ponekad ni sam ne znam, pa se bojim da vas ne slazem nenamerno 🙂

Lutalica, mozda, u stalnom traganju za svrhom istine, Don Kihot koji neumorno neguje vrline koje mu koristi nikada ne donose, u svetu prepunom lazi. Znam da, otkad je sveta i veka uvek su postojale dve vrste ljudi, oni razumni koji se okolnostima prilagodjavaju i oni drugi, nerazumni, koji pokusavaju da okolnosti promene po svom ukusu. Ipak sve sta je covek smislio i napravio potice od tih nerazumnih ljudi i tako se ceo napredak nase vrste zasniva na akcijama nerazumnih ljudi.

Meni, nekako vise godi da budem nerazuman, da se ne mirim sa okolnostima. Mozda zato jos uvek ni sa 40 godina nisam postao gad iako sam video koliko gadovi lakse prolaze u zivotu. A mozda i zato sto uvek, UVEK postoji u svakom trenutku bar jedna osoba na istoj stazi, koja ume da ceni to sto jos nisam postao gad. Za takve osobe zivim i za trenutke provedene sa njima. To su biseri u mom zivotu. ….

Nemam skup telefon da bih bio vazan, pistolj za pojasom da bih bio hrabar, ‘opak’ nadimak da bi me se plasili, ne kacim kilo zlata oko vrata da bi me postovali, nemam tatoo da bi me primecivali, ne nosim naocare za sunce ni kad je najjace – ma bas me briga ako dobijem bore oko ociju, ne kupujem rolex od shanera da bi mi drugi zavideli, ne vozim skup auto da bih mamio uzdahe curica, nemam partijsku knjizicu da bih bio mocan, ne menjam zenske ko carape da bih se osecao muskarcem, ne krijem osecanja da bih izgledao jak, ne bildujem da bih bio lepo gradjen za druge vec vezbam za svoju dusu, kad kupim cvece ne krijem ga ispod sakoa, ne setim se poklona samo za 8.mart i da odmah zalim sto ne postoji i Dan Muskaraca, cak ne cestitam prijateljima u sali 8.mart, ne gledam fudbal-kad hocu da vidim balerine odem u teatar, ne volim Karleusu i nemam sindrom obozavanja velikih grudi, nije me strah da kazem ‘izvini’ kad pogresim, ne verujem slepo vlasti ni kad sam za nju glasao, ne mrzim druge narode da bih svoj voleo, ali ne mrzim ni svoj da bi me drugi voleli. Krstim se i molim kako su me naucili, ali mi ne smeta kako se drugi mole, ne verujem u moc beskrajne molitve vec u moc neumorne akcije. Obozavam humor i kad mi je najteze… novine citam od poslednje strane, od citulja i znam da bi se svako od njih za moje probleme rado sa mnom menjao 🙂 i to sam otprilike ja, a mozda je to tek delic mene… nepopravljivi optimista… pomalo sasav, ponekad drzak, pomalo svojeglav, ali bar ne ukljucujem televizor da bih imao svoj stav…