Posmatrao je.
Dugo.
Osmehnula se kad je primetila.
Posmatrala ga je. I ponovo. Još nebrojeno puta, otpijajući gutljaj po gutljaj kafe.
Anđeo na kraju mučnog dana. Praznih misli, umoran od razočarenja, osmehnuo se. Najlepša devojka u ovom gradu.
Praznih misli, posmatrao je kao sliku.
Platio je piće i otišao.
Ostala je sa drugaricama, fascinantna i zauvek nepoznata.
Ovo je bio gadan dan za njega, bio bi kreten da joj ga upropasti.
Danas nije imao lepih reči. Ni za anđele.
Želeo je biti sam.

Ugledao je na pešačkom prelazu, za tren, a zatim se autobus isprečio između njih.
Nestala je u 19:30h.