Pritisnula je crveno dugme i prekinula poziv. Neće ona njega ga zvati. Neka zove ako mu je stalo.
Ona ima druge planove.

Rešena da se ne potroši na pogrešne stvari, zakoračila je u novi svet krcat mogućnostima.

Učiće. Napredovaće. Postaće neko. Dokazaće koliko vredi. Zaboraviće. Sve boli. Sve promašaje. Ima vremena. Sad je trenutak, sada zna šta želi. Dovoljna je sama sebi.

Voda. Sliva se niz kosu, preko lica, niz leđa. Šum bezbroj kapljica budio je kao svitanje usnulog. Par kapi slivajući se sa nosa zagolica joj usne. Rukom obrisa vodu sa lica zabacujući kosu unatrag. Kapljice vode kao stotinu prstiju klize po njenom telu. Prsti. Volela bi da pripadaju nekome ko će po joj prići kao voda, unoseći joj mir i dopuštajući da diše. Svojim ritmom.

Imati svoj život. Ništa posebno. Ni previše. Ali svoje. Par stvari, par slika, par detalja. Razlog za smeh. Ne želi previše?

Šminkom pokriva pegice i par jedva primetnih bora, dajući svom licu savršen izgled. Spremna je za novi dan. Pritisnu rukom kvaku i zakorači mu u susret. Sigurnim korakom, sa njom u kancelariju udje osmeh.