zastitnik_gradjanaJedna od tekovina civilizacije je i institucija Ombudsmana. Ako lomite jezik izgovarajući ovu reč, domaći naziv „zaštitnik građana“ je sasvim ok.

Kao i mnogi građani ja nisam ovu instituciju koristio. Smatrao sam da bih tako samo džabe gubio vreme u ovom korumpiranom društvu.

Ipak, danas sam pripremajući se za jedan sudski proces odšetao do Deligradske 16, kod Slavije i bio prijatno iznenađen.

Službenik Ombudsmana će vas pažljivo saslušati i ne stidite se, budite potpuno otvoreni s njim. Ljubazni su, ne sude o vama, imao sam prilike da me knjigovođe i advokati gledaju podozrivo ponekad kad se ne slažu sa mnom, ali to ovde nećete doživeti. Ono što je najbolje, odmah će vas posavetovati šta možete uraditi.  Saveti uopšte nisu tapšanje po ramenu i saosećanje, već su vrlo konkretni i jasni. Naprimer, meni je službenik objasnio kome da se žalim i kada jer su neki moji podnesci „nestali“.  Predsedniku suda, odmah. Zašto? Jer predsednik suda može zbog sumnje u nepristrasnost sudije (jer nestaju podnesci) istog promeniti.  A takođe me je vrlo zainteresovano uputio da postoji zakonski rok od 12 meseci u kome mogu da se Ombudsmanu žalim na ponašanje službenog lica (policajca) što je bilo moje drugo pitanje i čak više puta ponovio da mu što pre pošaljem zvaničnu prijavu. Ovaj rok je inače rok u kome oni mogu zakonski postupati i pokrenuti postupak za ispitivanje odgovornosti službenog lica i prilično je duži od onog koji vam ostavlja Sektor unutrašnje kontrole MUP-a (samo 30 dana od kad je povreda vaših prava nastala).

Ono šta Ombudsman ne može je da se meša i pokreće postupke ali može da savetuje i pomogne savetima ili da izvrši kontrolu da li neki državni organ postupa po zakonu.

Sa druge strane, ako su vam povređena druga prava, recimo  kao nama kad nam je statička IP adresa prisluškivana na tužilaštvo ne reaguje na to i ne pokreće istragu, kao i u još jednom slučaju, prava adresa je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,  jer se radi o „ćutanju“ organa vlasti. Sledi poseta i ovoj instituciji pa vam pišem detaljnije.

Treća institucija koju možete koristiti je služba zaštite korisnika finansijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije. Svaki put kad vam banka ili druga finansijska ustanova odbije da da bilo kakvu informaciju o vašem računu, listing, obračun kamata, objašnjenje ili kad vam nije jasno, slobodno im pišite. Reaguju brzo na svaki email. I efikasno. U to sam se lično uverio i u stanju su da „pritisnu“ banku da se pridržava zakona.  Najlepše je kad shvatite da i nad popom ima pop. Ok, taj pop neće baš uvek da pritisne manjeg popa, ali i nad njim ima pop, pa sam jednom tako pisao čak i predsedniku Republike. Ujutru u 9 sam dobio poziv iz NBS i silno izvinjavanje što nisu na vreme odgovorili a potom i poziv iz banke koja mi nudi kredit da otplatim dug. Nisam pristao sve dok mi nisu izvod po izvod objasnili i kako je i zašto obračunata koja kamata i čak su ispravljali obračune. Na kraju kad je sve bilo čisto molili su me da obavestim NBS da smo rešili problem.

Zaključak je, dakle, da institucije kojima možete i bez advokata ostvariti svoja prava, postoje.

Međutim, očigledno je da vlast ne želi da znate da one postoje zbog vas! O njima se malo govori i ne promovišu se. Čak i ljudi poput mene tek kad im pukne film sete se ovih ustanova. A ne treba tako. Imate prava. Imate pravo da znate da li država postupa fer prema vama ili ne.

Koristite to.